РТС: Гасовод "Јужни ток" заобилази Аустрију, а можда га и неће бити

"Гаспром" одредио маршруту копнене деонице гасовода "Јужни ток", која ће водити преко Бугарске, Србије, Мађарске и Словеније на север Италије. Коначна одлука о реализацији пројекта није донета.

Упркос томе што коначна одлука о реализацији пројекта "Јужни ток" није донета највећи светски произвођач гаса, руски "Гаспром", одредио је маршруту копнене деонице гасовода, која ће водити преко Бугарске, Србије, Мађарске и Словеније на север Италије.

Раније је у разматрању била варијанта изградње трасе у Аустрију, до великог дистрибутивног центра гаса у Баумгартену, рекао је Ројтерсу извор у "Гаспрому".

"Гаспром" је међутим одлучио да дистрибутивно чвориште за "Јужни ток" буде на северу Италије, не образлажући такву одлуку.

"Неће бити транзита преко Аустрије, већ ће бити изграђен само огранак за њихове потребе", рекао је неименовани извор, додајући да се такође разматра изградња огранка преко Грчке на југ Италије.

Представници "Гаспрома" међутим нису званично желели да коментаришу информацију о дефинисању коначне маршруте гасовода.

Вредност пројекта израдње "Јужног тока" се процењује на 10 до 15 милијарди евра, с тим што би коначна одлука о инвестицијама требало да буде донета крајем 2012. године.

Аустријска компанија ОМВ, једна од иницијатора конкурентног пројекта "Набуко", планира да тај гасовод прикључи на европски центар за дистрибуцију и берзанску продају гаса (ЦЕГХ) у Аустрији.

Претпоставља се да ће се овај цевовод пунити гасом из налазишта Шах Дениз у Азербејџану.

Дневни лист Московске новости објавио је да је "Гаспром" желео да изгради гасовод преко Аустрије само под условом да откупи 50 одсто ЦЕГХ, што је Европска комисија одлучно одбацила.

Осим што лобира за конкурентни пројекат "Набуко", Аустрија је други по значају центар берзанске трговине гасом.

Брисел и Москва намеравају да на самиту Русија-ЕУ у четвртак размотре несугласице на пољу енергетике уочи ступања на снагу Трећег енергетског пакета.

"Гаспром" и друге руске енергетске компаније желе приступ малопродајном тржишту гаса и електричне енергије Европе, која се противи монополском положају "Гаспрома" у извозним рутама и покушава да се ослободи превисоке зависности од руског гаса.

Прву гасну маршруту, која заобилази транзитне земље, "Северни ток" руски концерн је пустио у рад пре месец дана.

Тај гасовод, постављен по дну Балтичког мора, од Русије до Немачке, за сада обезбеђује транспорт 27,5 милијарди кубних метара гаса годишње, с тим што је могуће удвостручење његовог капацитета.

"Јужни ток" ће, како је планирано, обезбедити годишњу испоруку 63 милијарди кубних метара гаса за Европу, а биће постављен по дну Црног мора, заобилазећи Украјину.

Спорови Москве и Кијева око цене гаса до сада су више пута угрозили извоз тог енергента у Европу.

Упркос томе, аналитичари су скептични кад је у питању будућност пројекта, наводећи да су за његову реализацију неопходне гигантске инвестиције.

"Боље је уложити три до пет милијарди евра у реконструкцију украјинског система гасовода, него 20 милијарди евра у изградњу Јужног тока", сматра аналитичар Валериј Несторов из руске инвестиционе компаније "Тројка дијалог".

Прописи Трећег енергетског пакета ЕУ, као и став Турске, са којом Русија још увек не може да се договори о изградњи "Јужног тока" у њеним територијалним водама, стоје на путу реализације пројекта.

"Уколико се 'Гаспром' договори са Украјином око цене гаса, а преговори иду у том правцу, пројекат "Јужни ток" ће бити сувишан" рекао је Несторов и додао да би одустајање од пројекта обрадовало инвеститоре "Гаспрома", пошто би тада висина дивиденди порасла.

(РТС)