уторак, 23. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Роман Лељак: Стјепан Ђурековић убијен јер је знао да се Удба тајно финансира преко "Ине"
Хроника

Роман Лељак: Стјепан Ђурековић убијен јер је знао да се Удба тајно финансира преко "Ине"

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 01. јул 2015.

Словеначка служба државне безбедности (Удба) вероватно није непосредно учествовала у убиству хрватског емигранта Стјепана Ђурековића 1983. године у Минхену, али је Ђурековића оперативно покривала, рекао је за Словеначку телевизију Роман Лељак, истраживач архивског материјала.

На суђењу некадашњим хрватским "удбашима" Јосипу Перковићу и Здравку Мустачу у Минхену, којима се суди у случају Ђурековић, Роман Лељак учествује као познавалац рада југословенских тајних служби у време комунизма, преноси Танјуг.

Говорећи о мотивима убиства, Лељак је рекао да сматра да су се југословенске тајне службе бојале шта ће емигрант који је пре тога заузимао високо месту у "ИНИ", открити о начину на који је Удба из те хрватске нафтне компаније извлачила новац.

Додао је да у својим истраживањима није нашао документе који би потврђивали да је атентат организовала словеначка Удба, која је имала редовне оперативне састанке са службама Хрватске и БиХ о борби против хрватске "непријатељске" емиграције у Аустрији.

Занимљиво је, међутим, да је Ђурековића "покривао" и о томе у Словенију слао извештаје Милан Дорич, агент словеначке службе из Марибора који данас живи у Немачкој, а чији су извештаји о Ђурековићу из Љубљане слати у Загреб, рекао је Лељак.

Навео је да је на суђењу у Минхену, као сведок и познавалац материје деловања тајних служби у Југославији, предложио да суд саслуша и бившег словеначког председника Милана Кучана јер је он у време бивше Југославије у критично време водио словеначки Савез комуниста који је, као и друге републичке партијске организације, давао смернице за рад службе државне безбедности. Изразио је уверење да ће Кучан бити позван да сведочи.

Лељак је написао више књига о деловању некадашњих служби безбедности и местима егзекуција из 1945. године, а први је указао на могућност постојања масовног стратишта у руднику Худа јама код Лашког у својој књизи "Живе ране Техарја" из 1990. године, пренела је агенција Хина.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер