Roman Gončarenko: Predsednički izbori u Rusiji ili Putin i sedam patuljaka

 Na izbornim listićima za predsedničke izbore u Rusiji koji se održavaju 18.marta 2018, nalazi se osam kandidata - duplo više nego 2008. Putinovim konkurentima je jedno zajedničko: Nemaju šanse!

Kada je 2000. godine Vladimir Putin izabran za predsednika u trci je bilo 11 kandidata. Od tada se broj kandidata drastično smanjio. Neki smatraju da je listu skratio Kremlj. No, izgleda da se vraćaju stara vremena. Na izbornim listićima za predsedničke izbore 18.marta 2018. nalazi se osam kandidata - duplo više nego 2008.

Uobičajeno objašnjenje za tako veliki broj kandidata glasi: Kremlj je navodno zabrinut za izlaznost na izborima. Jer, jedan kandidat odskače: aktuelni predsednik Putin je ubedljivi favorit, prema anketama koje su sproveli državni instituti za ispitivanje javnog mnjenja. Prema njima, 70 odsto Rusa bi po četvrti put biralo ovog 65-godišnjeg bivšeg oficira KGB-a za predsednika. Zbog takvih prognoza njegovi protivnici sa jednocifrenim vrednostima deluju kao patuljci.

Međutim, čini se da Ruse baš ne zanimaju izbori sa predvidljivim rezultatima. Na izborima 2016. izlaznost je drastično opala, u Moskvi je bila oko 35 procenata.

Posmatrači kažu da Kremlj pokušava da novim licima izbore predstavi napetijim, a da ne ugrozi Putina. Jer, njegovom najjačem konkurentu, opozicionim političaru Alekseju Navalnom, zbog pravosnažne presude nije dozvoljeno da učestvuje na izborima. Navalni u tome vidi pokušaj da bude isključen kao Putinov izazivač i poziva na bojkot izbora.

Genadij Sjuganov, komunisitčki lider koji je zašao u godine i koji je na ranijim izborima uvek osvajao drugo mesto, ovaj put neće učestvovati.

Pavel Grudinin: novajlija

Kandidati su kako iskusni poiltički penzioneri tako i novajlije. U ove poslednje se ubraja i Pavel Grudinin, 57-godišnji političar, šef jednog poljoprivrednog gazdinstva u blizini Moskve, kojeg je Komunistička partija (KPRF) na prečac predstavila kao kandidata, iako nije član te partije. Prema državnim institutima za ispitivanje javnog mnjenja on bi sa oko šest procenata glasova mogao da bude na drugom mestu, posle Putina.

Drugi posmatrači Grudininu predviđaju mnogo bolje rezultate, upravo zbog toga što je novo lice i što sa svojim umerenim stavom dobro prolazi kod velikog broja Rusa. Očigledno i Kremlj strahuje da bi Grudinin možda ipak mogao da ugrozi Putinovu predvidljivu pobedu: Državni mediji su ga u poslednje vreme oštro napadali - ne zbog toga što obožava Staljina, već zbog bankovnih računa u inostranstvu.

Vladimir Žirinovski: huškač

Kao Grudininov glavni konkurent za drugo mesto važi Vladimir Žirinovski, najstariji po stažu od svih trenutnih kandidata. 71-godišnji vođa desničarske Liberalno demokratske partije Rusije (LDPR) učestvovao je i na izborima 1991. godine. Žirinovski je doduše zvanično u opoziciji, ali je već odavno deo establišmenta i na istoj liniji sa Kremljom. Njegovi huškački nastupi, u kojima Zapadu rado preti atomskim napadima, sastavni su deo ruskih TV diskusija. Tako on pomaže da Putin deluje kao umeren i razuman političar. Žirinovski zapravo nije istinski protivnik i konkurent.

Grigorij Javlinski: stari liberal

Skoro isto toliko dugo kao Žirinovski i Grigorij Javlinski pokušava da postane predsednik Rusije. Ima 65 godina, kao i Putin. I on je u politici od ranih 90-ih. Saosnivač desno liberalne 'Jabloko' partije poslednji put je na izborima nastupio 2000. godine i sa sedam procenata - bio na trećem mestu. Javlinski važi za prozapadno orijentisanog političara, koji nikada nije uspeo da osvoji šire narodne mase. Broj njegovih birača među Rusima čak i opada.

Boris Titov: Putinov preduzetnik i zaštitnik

Sa svojih 57 godina Boris Titov je jedan od najmlađih kandidata. Na izborima 2000-te je osvojio 1,5 odsto glasova. Ovaj put bi trebalo da bude slično. Titov zastupa interese mlade desno liberalne 'Partije rasta', koja ne igra neku posebnu ulogu na ruskoj političkoj sceni i koja do sada nije imala većih uspeha izborima. Titov je napravio karijeru kao poslovan čovek. Po nalogu predsednika, on od 2012. zastupa prava ruskih preduzetnika.

Sergej Baburin: nacionalista

Sergej Baburin na ovim izborima deluje kao pozdrav iz daleke prošlosti. Ovaj 59-godišnjak je još 90-ih bio zamenik predsedavajućeg parlamenta i poznati konzervativni političar, ali se kasnije povukao. Baburin je vođa male nacionalno-konzervativne Sveruske narodne unije, koja podržava Putina u unutrašnjoj i spoljnoj politici.

Ksenija Sobčak: sama protiv svih

36-godišnja Ksenija Sobčak nije specifična kandidatkinja na ovim izborima samo zbog toga što je jedina žena. Ona je kćerka nekadašnjeg gradonačelnika Sankt Peterburga Anatolija Sobčaka koji važi za Putinovog mentora. U početku je bila poznata kao osoba iz šou biznisa, vremenom se profilisala kao opoziciona novinarka. Međutim, ona nije profesionalna političarka. Sobčak u kampanji kaže da svi oni kojima se ne dopada ni jedan kandidat  - glasaju za nju i pritom oprezno kritkuje šefa Kremlja. Otkako je najavila kandidaturu, čini se da ima neograničen pristup medijima. Mnogi to tumače kao podršku od strane Kremlja. Pretpostavlja se da bi Sobčak trebalo da okupi razočarane, mahom mlade Navalnijeve pristalice. Međutim, ona prilično polarizuje i verovatno će osvojiti veoma mali broj glasova.

Maksim Surajkin: alternativni kommunista

U nova lica na ovim izborima spada i Maksim Surajkin. Ovaj 39-godišnjak je predsedavajući 2009. osnovane partije 'Komunisti Rusije', koja se pozicionirala kao alternativa etabliranoj 'Komunističkoj partiji Rusije'. KPRF prebacuje 'Komunistima Rusije' da su projekt Kremlja koji bi trebalo da oslabi stare komuniste.

Bez obzira, bili večiti kandidati ili novajlije, podržavali Putina ili bili njegovi kritičari - izazivačima šefa Kremlja na ovim izborima je zajedničko da nemaju šanse. Gledano tako, ovi izbori se ne razlikuju od mnogih dosadašnjih na kojima je pobedio Putin - bez obzira na veći broj kandidata.

(Dojče vele)