четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Роман Гончаренко: Председнички избори у Русији или Путин и седам патуљака
Хроника

Роман Гончаренко: Председнички избори у Русији или Путин и седам патуљака

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 12. фебруар 2018.

 На изборним листићима за председничке изборе у Русији који се одржавају 18.марта 2018, налази се осам кандидата - дупло више него 2008. Путиновим конкурентима је једно заједничко: Немају шансе!

Када је 2000. године Владимир Путин изабран за председника у трци је било 11 кандидата. Од тада се број кандидата драстично смањио. Неки сматрају да је листу скратио Кремљ. Но, изгледа да се враћају стара времена. На изборним листићима за председничке изборе 18.марта 2018. налази се осам кандидата - дупло више него 2008.

Уобичајено објашњење за тако велики број кандидата гласи: Кремљ је наводно забринут за излазност на изборима. Јер, један кандидат одскаче: актуелни председник Путин је убедљиви фаворит, према анкетама које су спровели државни институти за испитивање јавног мњења. Према њима, 70 одсто Руса би по четврти пут бирало овог 65-годишњег бившег официра КГБ-а за председника. Због таквих прогноза његови противници са једноцифреним вредностима делују као патуљци.

Међутим, чини се да Русе баш не занимају избори са предвидљивим резултатима. На изборима 2016. излазност је драстично опала, у Москви је била око 35 процената.

Посматрачи кажу да Кремљ покушава да новим лицима изборе представи напетијим, а да не угрози Путина. Јер, његовом најјачем конкуренту, опозиционим политичару Алексеју Навалном, због правоснажне пресуде није дозвољено да учествује на изборима. Навални у томе види покушај да буде искључен као Путинов изазивач и позива на бојкот избора.

Генадиј Сјуганов, комуниситчки лидер који је зашао у године и који је на ранијим изборима увек освајао друго место, овај пут неће учествовати.

Павел Грудинин: новајлија

Кандидати су како искусни поилтички пензионери тако и новајлије. У ове последње се убраја и Павел Грудинин, 57-годишњи политичар, шеф једног пољопривредног газдинства у близини Москве, којег је Комунистичка партија (КПРФ) на пречац представила као кандидата, иако није члан те партије. Према државним институтима за испитивање јавног мњења он би са око шест процената гласова могао да буде на другом месту, после Путина.

Други посматрачи Грудинину предвиђају много боље резултате, управо због тога што је ново лице и што са својим умереним ставом добро пролази код великог броја Руса. Очигледно и Кремљ страхује да би Грудинин можда ипак могао да угрози Путинову предвидљиву победу: Државни медији су га у последње време оштро нападали - не због тога што обожава Стаљина, већ због банковних рачуна у иностранству.

Владимир Жириновски: хушкач

Као Грудининов главни конкурент за друго место важи Владимир Жириновски, најстарији по стажу од свих тренутних кандидата. 71-годишњи вођа десничарске Либерално демократске партије Русије (ЛДПР) учествовао је и на изборима 1991. године. Жириновски је додуше званично у опозицији, али је већ одавно део естаблишмента и на истој линији са Кремљом. Његови хушкачки наступи, у којима Западу радо прети атомским нападима, саставни су део руских ТВ дискусија. Тако он помаже да Путин делује као умерен и разуман политичар. Жириновски заправо није истински противник и конкурент.

Григориј Јавлински: стари либерал

Скоро исто толико дуго као Жириновски и Григориј Јавлински покушава да постане председник Русије. Има 65 година, као и Путин. И он је у политици од раних 90-их. Саоснивач десно либералне 'Јаблоко' партије последњи пут је на изборима наступио 2000. године и са седам процената - био на трећем месту. Јавлински важи за прозападно оријентисаног политичара, који никада није успео да освоји шире народне масе. Број његових бирача међу Русима чак и опада.

Борис Титов: Путинов предузетник и заштитник

Са својих 57 година Борис Титов је један од најмлађих кандидата. На изборима 2000-те је освојио 1,5 одсто гласова. Овај пут би требало да буде слично. Титов заступа интересе младе десно либералне 'Партије раста', која не игра неку посебну улогу на руској политичкој сцени и која до сада није имала већих успеха изборима. Титов је направио каријеру као послован човек. По налогу председника, он од 2012. заступа права руских предузетника.

Сергеј Бабурин: националиста

Сергеј Бабурин на овим изборима делује као поздрав из далеке прошлости. Овај 59-годишњак је још 90-их био заменик председавајућег парламента и познати конзервативни политичар, али се касније повукао. Бабурин је вођа мале национално-конзервативне Сверуске народне уније, која подржава Путина у унутрашњој и спољној политици.

Ксенија Собчак: сама против свих

36-годишња Ксенија Собчак није специфична кандидаткиња на овим изборима само због тога што је једина жена. Она је кћерка некадашњег градоначелника Санкт Петербурга Анатолија Собчака који важи за Путиновог ментора. У почетку је била позната као особа из шоу бизниса, временом се профилисала као опозициона новинарка. Међутим, она није професионална политичарка. Собчак у кампањи каже да сви они којима се не допада ни један кандидат  - гласају за њу и притом опрезно криткује шефа Кремља. Откако је најавила кандидатуру, чини се да има неограничен приступ медијима. Многи то тумаче као подршку од стране Кремља. Претпоставља се да би Собчак требало да окупи разочаране, махом младе Навалнијеве присталице. Међутим, она прилично поларизује и вероватно ће освојити веома мали број гласова.

Максим Сурајкин: алтернативни коммуниста

У нова лица на овим изборима спада и Максим Сурајкин. Овај 39-годишњак је председавајући 2009. основане партије 'Комунисти Русије', која се позиционирала као алтернатива етаблираној 'Комунистичкој партији Русије'. КПРФ пребацује 'Комунистима Русије' да су пројект Кремља који би требало да ослаби старе комунисте.

Без обзира, били вечити кандидати или новајлије, подржавали Путина или били његови критичари - изазивачима шефа Кремља на овим изборима је заједничко да немају шансе. Гледано тако, ови избори се не разликују од многих досадашњих на којима је победио Путин - без обзира на већи број кандидата.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер