четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Родољуб Шабић у извештају Скупштини: У области заштите података о личности, ситуација је веома забрињавајућа
Хроника

Родољуб Шабић у извештају Скупштини: У области заштите података о личности, ситуација је веома забрињавајућа

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 31. март 2017.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оценио је као незадовољавајуће и забрињавајуће стање у Србији у спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности.

Повереник је Скупштини Србије доставио извештај о спровођењу та два закона 2016. године.

Извештај је достављен и председнику Србије, Заштитнику грађана и Влади Србије и истакнут на веб презентацији Повереника.

У Извештају је повереник навео да је 2016. године први пут дошло до смањења броја успешних интервенција Повереника, који је раније растао из године у годину, те је проценат успешних са 96 одсто 2015. опао 2016. године на 92 одсто.

"Иако се још може говорити о релативно високом проценту успешности, пад од четири одсто у току једне године дефинитивно је забрињавајући", наводи се у саопштењу.

Оцењено је се да пад ефикасности у заштити права јавности у највећој мери мора објашњавати одсуством подршке коју су поверенику били дужни да пруже други државни органи.

Ни управна инспекција Министарства за државну управу и локалну самоуправу, надлежна за покретање прекршајних поступака против прекршилаца закона, ни правосудни органи, нису имали ни изблиза адекватан однос према масовном кршењу закона.

Прекршајни поступци покретани су у броју вишеструко мањем од броја реално почињених прекршаја, ретко и селективно, а окончавани у највећем броју случајева наступањем застарелости, пише у саопштењу.

Међутим, додаје се да је још важније одсуство нужне и очекиване подршке коју су највиши органи процесу дужни да дају у унапређења права јавности да зна.

У 2016. години повереник је био принуђен да у много више случајева (укупно 61) него претходних година, захтева од Владе обезбеђење извршења, а Влада то није учинила ни у једном случају.

Током 2016, друге годину узастопце, Скупштина Србије, супротно закону и свом Пословнику о раду, није разматрала годишње извештаје Повереника, и шта више први пут за 12 година постојања и деловања институције Повереника, чак ни "матични" скупштински Одбор за културу и информисање није разматрао повереников извештај.

Повереник као забрињавајуће наводи одржавање хроничних проблема у вези са остваривањем права јавности да зна, односно поновно појављивање проблема за које је било наде да су решени или превазиђени.

То посебно важи за проблеме у остваривању права на приступ информацијама у вези са неким крупним, економским потезима државе, односно органа власти, са информацијама о располагању великим финансијским или материјалним ресурсима, пише у саопштењу.

Ти проблеми, осим што су у више случајева за последицу имали озбиљне повреде права јавности да зна, имали су и друге непожељне последице, пре свега по углед у антикорупцијском контексту, што је и 2016. године потврђено хронично лошом оценом и позицијом Србије на листи по Глобалном индексу перцепције корупције.

У области заштите података о личности и у 2016. години одржавала се хронично лоша, врло забрињавајућа ситуација, упозорава Повереник у саопштењу.

(Бета) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер