Хроника

Родољуб Шабић: Спорна решења у Нацрту закона о унутрашњим пословима којима се забрањује објављивање података о идентитету службених лица, а омогућавају злоупотребе личних података грађана

Штампа
четвртак, 16. септембар 2021.

Адвокат Родољуб Шабић оценио је данас да је неприхватљиво да се јавна расправа о Нацрту закона о унутрашњим пословима, који треба да замени важећи Закон о полицији и који може имати далекосежне последице по права грађана, сведе на објављивање информација на сајту МУП-а и "неколико форме ради организованих скупова".

Шабић, који је и бивши повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, у коментару за агенцију Бета указао је да је пажњу и критике дела јавност изазвала одредба која предвиђа кажњавање оног ко користи појам полиција без одобрења министра.

"Многи су разумели да се забрана односи и на све субјекте па и медије што је изазвало забринутост и реакције. Међутим, ради се по свој прилици само о рогобатној формулацији, мисли се на забрану да други субјекти користе назив полиција, да се тако називају, али је свакако некоректна јер на пример Војна полиција сигурно за коришћење назива не мора имати одобрење МУП-а", навео је он.

Идеја да практично цела полиција претвори у безмало 'тајну полицију' нема реално оправдање и супротна је закону

Шабић је додао да много више пажње и критике заслужују решења којима се забрањује објављивање података о идентитету овлашћених службених лица.

"Идеја да практично цела полиција претвори у безмало 'тајну полицију', нема реално оправдање, супротна је Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја а могла би бити тешко злоупотребљавана у сврху сакривања од одговорности службених лица која су злостављала грађане или прекорачила овлашћења", додао је он.

Према његовој оцени, највећу пажњу заслужују одредбе којима се прописује да полиција може да користи софтвер за аутоматску детекцију и препознавање лица на основу биометријских карактеристика лица.

"У бројним срединама овакав софтвер је у употреби али у многим то изазива критике, па је чак довело и до забране коришћења такозваног интелигентног видео надзора. Формулација у нацрту закона је флуидна, најшира могућа. Тако широка да омогућава да се софтвер примени кад се пожели и у односу на кога год се пожели што је, посебно јер се годинама суочавамо са евидентним одсуством било какве озбиљне контроле, веома ризично", сматра Шабић.

Он је навео да није спорно да бројне полиције у свету користе такав софтвер у сврху идентификовања извршиоца кривичних дела али да је подједнако неспорно да се он може злоупотребљавати у сврху надзора над људима који нису криминалци него само опоненти власти, опозиционари, новинари критичари и слично.

"Увек, а посебно у нашим условима у којима су органи власти више пута демонстрирали спремност да најчешће у дневно политичке сврхе злоупотребе базе личних података грађана, о томе се мора водити рачуна. Пре биило какве коначне артикулације решења о примени такозваног интелигентног видео надзора Влада је дужна да о овом прибави мишљења јавности, поготово стручне. Било би неодговорно и недопустиво протурати га на брзину, у сенци епидемије короне", навео је он.

(Бета)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]