Родољуб Шабић: БИА подржава мере против неовлашћеног прислушкивања

Директор БИА подржава све мере које повереник за за заштиту података о личности и заштитник грађана предлажу како би се спречило неовлашћено прислушкивање.

Нови директор БИА Небојша Родић разговарао је у седишту БИА са Сашом Јанковићем и Родољубом Шабићем, који за Б92 каже да је састанак био "веома конструктиван".

"БИА се слаже са нашим предлозима, али не доноси она законе. Њена подршка је важна, али следећи потез је на министарству правде, унутрашњих послова и одбране, Влади и Скупштини", каже Шабић.

Јанковић и Шабић су са Родићем, осим приступу безбедносних служби информацијама о разговорима и СМС порукама грађана код мобилних оператера, разговарали и о проблемима у вези са безбедносним проверама грађана, али и о лошим странама области тајности података.

Шабић је рекао да се дешава да се "тајном заштити нешто што тајна никако не би требало бити".

"Мислим и да је ту постигнута сагласност", рекао је повереник за информације од јавног значаја.

Како је навео, разговарано је и о безбедносним проверама које обављају службе безбедности приликом постављања некога на јавну функцију.

"Ту смо упозорили на потребу да се та област уреди законом и да се искључи могућност импровизације и кршења права градјана", рекао је Шабић.

Повереник и заштитник градјана су затражили и бољу заштиту запослених у службама безбедности - такозваних узбуњивача који указују на кршење закона.

Тражи се, измедју осталог, криминализовање ометања истраге коју воде независни контролни државни органи, попут заштитника градјана и повереника за информације од јавног значаја.

Иначе, након што је повереник за заштиту података обавио надзор мобилних оператера како би проверио ко и како користи податке о позивима грађана, откривено је да је само један оператер за годину дана добио четири хиљаде захтева за увид у листинге.

Од тог броја више од половине је било без одлуке суда, односно противзаконито.

"Ја сам био запрепашћен чињеницом да је само један од четири провајдера, који имају милионе корисника, усудио да прати број приступа задржаних информација, дакле ни случајно да контролише шта то службе раде, само да констатује број колико пута оне то раде, само један. Три се нису усудиле чак ни да активирају софтверске апликације које то омогућавају", рекао је раније Родољуб Шабић, повереник за заштиту података о личности.

У истом периоду забележено је и скоро 280.000 директних приступа базама података без икакве дозволе. Ако узмемо у обзир да је у просеку толико приступа било и код осталих мобилних оператера који то нису евидентирали, долази се до броја који премашује милион.

Повереник и омбудсман дали су 14 препорука републичкој Скупштини и Влади, које је подржао тада само министар унутрашњих послова, а сада премијер Ивица Дачић.

"Ниједна од безбедносних структура то не може да уради сама. Она наравно треба да води рачуна да своје активности своди у законске оквире. То је проблем функционисања система. Ми у систему немамо елементе који се морају градити и зато је предложено тих 14 мера. Биће потребно и ангажовање и других министарстава – одбране, правде и владе и наравно парламента", рекао је Шабић.

Још један проблем представља то што је увоз опреме за прислушкивање и тајно снимање потпуно слободан. Такву опрему могуће је купити преко малих огласа, а нико не контролише ко је користи и у које сврхе.

"Технологија сада омогућава да уз мале издатке направите покривање једне регије за праћење мобилне телефоније, да прислушкујете рецимо бизнис партнере, да прислушкујете неке кругове од којих можете да добијете тзв. привилеговане информације –шта ће бити на тендеру, ко ће учествовати, шта ће бити почетна основа”, објашњава Златко Николић, криминолог.

"Исто такав бизнис воде и организовани криминалци и професионалне банде. Кад томе додате и терористе, ето слике да многи могу да се уплету у тај легитимни посао, легитимних државних агенција", додаје он.

Нелегалним прислушкивањем често се баве приватне агенције за безбедност, чији рад није прецизно законски регулисан.

(Б92-Бета)