Роберт Шмукер: Нисам импресиониран технологијом Северне Кореје, ни САД ни Пјонгјанг не желе да започну рат

 Пјонгјанг не прети само ових дана својим ракетама – он то ради деценијама. Колико је то оружје заиста претња?

"Све је то политички блеф. То што се назива севернокорејском интерконтиненталном ракетом Хwасонг 14, испаљено је два пута, углавном потпуно вертикално. Покушали смо да реконструишемо њене могућности и испало је да она при једној тони терета има домет од можда неких 5.200 километара. Не знамо да ли та земља има нуклеарно оружје и поготово не знамо колико су тешке те бојеве главе, али ако Северна Кореја и има такво оружје, онда оне сигурно нису баш лаке. Зато полазим од тога да те ракете могу да лете и на већим удаљеностима, али их никако не бих назвао интерконтиненталнима", наводи Шмукер.

Додаје и да је друга ствар веома важна.

"Кад лансирате, морате и да погодите. Они још никада нису лансирали ракету на велику удаљеност. Морају такође и да се направе таблице гађања, тада може да се пуца и у даљину. Али за такву таблицу потребно је много покушаја. Свака од путања морала би тачно да се измери. Из свега тога онда може да се направи приручник у коме се види како се испаљује и куда ће пројектил да оде. За сада тога уопште нема. Све што смо видели из Северне Кореје јесу лепа демонстративна лансирања и то у 70 до 80 одсто случајева са старим руским ракетама. То су ракете „Скад“, „Нодон“ и „Точка“ за које знамо да долазе из Русије", додаје Шмукер.

Он је истакао да су на претходним војним парадама у Пјонгјангу углавном представљане старе руске ракете, док нове покрећу руски мотори.

"Веза са Русијом није само постојала код старијих ракета, она постоји и данас, барем када је реч о ракетним моторима. Огроман је трошак и напор да се произведе седам различитих ракета. За то вам је потребно седам различитих тимова који ће да воде пројекте, погони за производњу ракета потпуно другачијег калибра, различите сировине, различито гориво, различити материјали. Потребно је бескрајно много алата, машина и прописа за производњу. Огроман је задатак све то водити истовремено и онда на крају приликом првог лансирања још и бити успешан. То још нико није успео – осим ако је ракета дошла однекуд споља. То не мора нужно да буде руска Влада. У сваком случају долази из Русије, односно из земаља бившег СССР-а. Тамо има и криминалних организација које желе да зараде. Свесно кажем: не влада. Кажем да су то институције, особе и групе. Да ли су то и предузећа – то не знам. Али то су људи који то могу да набаве, да оду тамо и помогну, па и у управљању. Дакле, да се побрину да све функционише. Наравно да је то технологија из шездесетих и седамдесетих прошлог века, то јасно видимо на пример код ракета Мусудан или Хwасонг 10. Сасвим је јасно да је то бивша ракета за подморницу која је модификована. Сигуран сам да Ким Џон Ун има веома мало таквих ракета, ако их уопште још има. Нисам сигуран ни да ли су упркос свему у поседу неких других. Дакле догодиће се да ће се Ким понашати као да су његове, лансираће их неко други, а Ким је само маска за те експерименте", истакао је Шмукер.

Упитан да ли би требало схватити озбиљно Кимову најави гађања острва Гуам, каже да чак и ако то покуша, није сигуран да ће бити прецизан.

"Гуам је релативно близу, САД су много даље, али све то није важно. Све је то да би се нешто причало", закључио је Шмукер.

(Дојче веле)