четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Роберт Каплан: Србија је напроблематичнија држава на западном Балкану зато што има интересе и изван својих граница
Хроника

Роберт Каплан: Србија је напроблематичнија држава на западном Балкану зато што има интересе и изван својих граница

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 26. јул 2017.

 Београд -- Роберт Каплан, аутор књиге "Балкански духови", тврди да је Србија "због величине и значаја одувек била најпроблематичнија" на западном Балкану.

Због тога је сматра "фактором нестабилности" у региону, а као и цео Балкан који је остао изван Европске уније - убраја је међу "делимично неуспеле државе".

Повод за телефонски интервју који је дао "Политици" био је његов недавни текст у "Њујорк тајмсу" у коме је оценио да је Европска унија неопходна на Балкану и да све овдашње земље треба да уђу у ЕУ. Брисел је једини, каже Каплан, који може да реши овдашње етничке размирице.

"Ако Србија и Албанија и друге земље уђу у ЕУ, њихови територијални спорови ће се решавати у оквиру ЕУ. Зато кажем да једино ЕУ може да стабилизује Балкан. Не видим другу могућност", додаје Каплан.

Према његовим речима, главни извори нестабилности на Балкану су у економији. "На Балкану није створена средња класа, као што је то био случај на Западу. То и јесте био један од најважнијих разлога за ратове деведесетих", каже Каплан.

Упитан зашто мисли да је Србија фактор нестабилности, он каже да је Србија због величине и значаја "одувек била најпроблематичнија". "Требало је пронаћи решење за њено уклапање у остатак Краљевине Југославије, што је био изазов за Тита и касније комунистичке елите. Србија може бити фактор нестабилности на Балкану зато што има интересе изван својих граница, као на пример, на Косову", каже Каплан.

На питање да ли и Србију убраја у делимично неуспеле државе како је описао Балкан који је остао изван ЕУ, он каже: "Да, убрајам. Србија је полупропала држава или држава која се не креће, која се врти у месту. Хрватска и Словенија су развијеније од Србије. Србија треба да тежи томе да буде стабилна и просперитетна као Словенија. Словенија јесте искусила економске невоље, али то су били проблеми који долазе са успехом, а не са неуспехом."

Он објашњава и зашто Србију назива упориштем руског утицаја на Балкану, који је, по њему, лош утицај. "Русија има више интереса у Србији него другде на Балкану и кроз историју је подржавала Србе. Све што читам о руској улози на Балкану говори ми да је то штетан утицај. Москва је умешана у организовани криминал, корумпирање националистичких и популистичких политичара и финансирање локалних медија. Понаша се у стилу традиционалних великих сила са политиком 'завади па владај' и зато она неће решити сукобе на Балкану", каже Каплан.

Он сматра да су шансе Русије и Турске да на Балкану попуне празнину коју су оставиле САД и ЕУ умерене, и то због огромне економске снаге Немачке. "Све док је Немачка доминантна сила ЕУ, њен економски интерес ће на Балкану надвладати руски или турски утицај", каже Каплан.

Упитан да ли мисли да балкански народи не умеју да владају сами над собом, он каже да не мисли да је ЕУ "неопходна империја" само на Балкану, већ у целој Европи.

У савременој историји увек су постојала царства која су владала већином Европе: Пруско, Хабзбуршко, Османско. ЕУ је бенигна, блажа верзија империје са важном улогом за стабилност и економију, додаје Каплан.

Он је потврдно одговорио на питање да ли и даље стоји при оцени из "Балканских духова" да нацизам има порекло на Балкану, јер је Хитлер наводно научио да мрзи док је живео у Бечу, близу Словена препуних мржње.

"Да, то је тачно. Беч, у којем су живели не само Аустријанци већ и бројни други народи, па и Словени са својим етничким трзавицама и сукобима, имао је улогу у креирању Хитлерових погледа на свет", тврди Каплан.

На констатацију да већина историчара сматра да је нацизам чист западноевропски концепт, он одговара да је то "изобличен западноевропски концепт, изопачена варијанта индустријализације".

(Танјуг-Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер