Роберт Хајден: Усаглашена резолуција ће бити усвојена зато што је 'безначајна'

Хајден: Оригинални текст српске резолуције могао чак да буде усвојен у ГС УН, и то је био проблем ЕУ

Професор на Универзитету у Питсбургу, Роберт Хајден, у разговору за BBC каже да је ЕУ очајнички било потребно усаглашавање текста резолуције, баш као и Београду. Европска унија никада није водила главну реч у вези са било чим што се тицало Косова, Европљани могу да причају шта год хоће, али биће онако како Американци одлуче.

Косово је дубоко поделило ЕУ и нови предлог резолуције је омогућио Унији да остави утисак да је јединствена по том питању, објашњава Хајден и додаје:

"Проблем који је ЕУ имала у свему овоме јесте тај што је оригинални текст српске резолуције углавном наводио принципе међународног права и могао је чак да буде и усвојен у Генералној скупштини УН. Сећате се да су након доношења одлуке Међународног суда правде углавном Американци предвиђали да ће доћи до таласа признавања независности Косова. То се није десило. Проблем је што многе земље на свету не подржавају идеју да НАТО може да дође и промени границе, као ни да нека група грађана може да прогласи независност. То представља опасност за многе државе на свету. Првобитни предлог резолуције који је садржао оцену да једнострано проглашавање независности није начин за решавање ових питања, нашао је упориште у тумачењу многих земаља, вероватно и већине земаља."

Роберт Хајден: Усаглашена резолуција ће бити усвојена зато што је 'безначајна'

Професор Хајден сматра да ће резолуција на седници Генералне скупштине
у Њујорку бити усвојена зато што је безначајна.

Но, шта би могао да буде наредни корак након евентуалног усвајања?

"Председник Тадић је разговарао са Кетрин Ештон два сата и нико други тој вечери није присуствовао. Појавило се прегршт гласина о наводном решењу за северну Митровицу које би подразумевало неку врсту аутономије. Мислим да је неколицина српских медија чак тај план упоређивала са планом З4 који се појавио пре операције Олуја и који Милошевић није прихватио, мада га ни Туђман не би прихватио, али остало је да су га Срби одбацили. Дакле, претпостављам да је Србији представљено неколико идеја о аутономији северног Косова и вероватно нешто у вези са заштитом споменика културе. Колико би тако нешто функционисало, ја заиста не знам. Ова резолуција се тиче спремности ЕУ да помогне у дијалогу две стране, али Европска унија никада није водила главну реч у вези са било чим што се тицало Косова. То је ексклузивно право САД. Европљани могу да причају шта год хоће, али биће онако како Американци одлуче. Мислим да је то свима познато. ЕУ је ова резолуција била потребна зато што показује усаглашеност ставова унутар Уније у погледу Косова. Предлог резолуције је безначајан, али је барем једногласан."

Хајден: ЕУ је, пратећи Американце у погледу Косова, погазила међународно право и његове основне принципе

Професор Хајден подсећа на одлуку Европског парламента према којој је, у случају доношења позитивног мишљења Међународног суда правде, све земље чланице Уније које нису признале Косово требало да се придруже већини и признају га.

Но одмах су се јавиле Шпанија, Кипар и Румунија, саопштивши да неће признати Косово и да остају у тој причи на српској страни.

ЕУ, пратећи Американце у погледу Косова, сасвим прегазила међународно право и његове основне принципе BBC је упитао Роберта Хајдена да ли је Србија усаглашавањем ставова са Бриселом постала ближа Европи, а удаљенија од своје борбе за Косово:

"Рецимо да је Србија постала ближа Европи него што би то била да је отишла пред Генералну скупштину са својим предлогом и посебно да је тај предлог био усвојен. Тада би Србија збунила већину у Унији и то за њу не би било добро. Иако би Србија можда и постигла успех у одбрани принципа по питању Косова, то би је удаљило од ЕУ. Морате да разумете да је ЕУ, пратећи Американце у погледу Косова, сасвим прегазила међународно право и његове основне принципе какав је онај о непромењивости граница. А што се тиче битке за Косово, Србија је ту битку давно изгубила. Као што и неки српски политичари кажу, можете се борити у Међународном суду колико хоћете када нисте присутни на самом терену. А Србија није присутна у већем делу Косова. Тамо нема власт од 1999. године. Можда би и могло да буде остварено политичко решење према којем би се на одређеном делу Косова признала српска власт, али то Американци не желе. Дакле, до тога неће ни доћи."

BBC-јев саговорник професор Роберт Хајден каже да је могуће имати фиктиван статус у којем би суверенитет Србије важио и за Косово, нешто као што је имала Босна између 1878. и 1908. или Бугарска од 1878. до 1910. када је фиктивно, објашњава он, била део Отоманског царства, али Отоманско царство тамо није имало никакву власт.

(BBC)