RIA Novosti: Vučić tokom sastanka sa Putinom rekao da „Srbija razmatra mogućnost izgradnje nuklearne elektrane i o tome već pregovara sa Rosatom“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da njegova zemlja razmatra mogućnost izgradnje nuklearne elektrane na svojoj teritoriji i da o tome već pregovara sa ruskom korporacijom Rosatom, piše ruska agencija RIA.

Zašto je Srbima potrebna nuklearna elektrana, objekat je izuzetno skup i sa stanovišta nauke i sa stanovišta finansija. Za Beograd, čiji je spoljni dug blizu 36 milijardi, izgradnja nuklearne elektrane mogla bi da bude kap koja će potopiti državni budžet. Srbi ne samo da u potpunosti zadovoljavaju sopstvene potrebe za strujom – neverovatan luksuz u pandemskoj Evropi, već je i prodaju u inostranstvu

Vest je objavila ruska agencija RIA u tekstu pod naslovom „Rusija će dobiti nuklearnu bazu u Srbiji“.

Dalje u tekstu ruske agencije ne navode se detalji pomenutih pregovora, već novinar Sergej Savčuk analizira da li je Srbija uopšte potrebna nuklearna eklektrana.

„Reklo bi se zašto je Srbima potrebna nuklearna elektrana, objekat je izuzetno skup i sa stanovišta nauke i sa stanovišta finansija. Poznato je da je projekat beloruske nuklearke koštao Minsk deset milijardi dolara, koje je Moskva izdvojila u vidu povoljnog kredita. Za Beograd, čiji je spoljni dug blizu 36 milijardi, izgradnja nuklearne elektrane mogla bi da bude kap koja će potopiti državni budžet. Štaviše, Srbi ne samo da u potpunosti zadovoljavaju sopstvene potrebe za strujom – neverovatan luksuz u pandemskoj Evropi, već je i prodaju u inostranstvu.

Zašto je Srbima potrebna nuklearna elektrana kada izvoze struju?

Srbija je prema rezultatima 2020. izvezla šest teravat-sati, od čega je trećina otišla u Češku, dvadeset odsto u Slovačku, a ostatak su po opadajućem redosledu kupile Severna Makedonija, Mađarska i Bugarska. Beograd je od ovog izvoznog artikla zaradio skoro 50 miliona dolara“, navodi autor u tekstu.

Međutim, ovim postupkom Srbija sistematski gubi svoju poziciju na evropskom tržištu snabdevanja električnom energijom, a samim tim i politički značaj.

Srbija je prema rezultatima 2020. izvezla šest teravat-sati, od čega je trećina otišla u Češku, dvadeset odsto u Slovačku, a ostatak su po opadajućem redosledu kupile Severna Makedonija, Mađarska i Bugarska. Beograd je od ovog izvoznog artikla zaradio skoro 50 miliona dolara

Čim je zvanično saopšteno da je projekat Turski tok odobren, Beograd se odmah prijavio za učešće u njemu. Štaviše, izgradnja srpske deonice od 400 kilometara, uključujući iskop ispod nivoa kanala Dunava, završena je za rekordnih 32 dana. Danas je ovaj deo „toka“ već u funkciji i kroz njega se prirodni gas svakodnevno doprema do Mađarske, što je omogućilo Budimpešti da odbije tranzit preko teritorije Ukrajine, sa kojom ima dugogodišnji sukob zbog kršenje prava stanovnika Zakarpatja. Od januara ove godine Gasprom je započeo dodatnu isporuku gasa u Bosnu i Hercegovinu, a Srbija je ponovo ključna tranzitna zemlja.

Ipak, sa ugljem je sve mnogo komplikovanije, ocenuje RIA.

Ukoliko Poljska u svojoj energetskoj tranziciji može da računa na značajnu finansijsku pomoć Brisela, Srbi mogu da se oslone samo na sebe, piše agencija.

Upravo iz tog razloga Aleksandar Vučić prisustvuje svim ključnim događajima, na ovaj ili onaj način vezanim za energetiku u Rusiji.

Pre tačno mesec dana učestvovao je na Ruskoj energetskoj nedelji, tokom koje se sastao sa Vladimirom Putinom i opisao situaciju sa strujom u Evropi kao „strašnu“ zbog naglog skoka cena.

Još jedan događaj koji je uspeo da prođe nezapaženo zbog velike polemike i beskrajnih diskusija koje su se odvijale povdom gasovoda Severni tok 2, jeste dostizanje projektovanog nivoa proizvodnje beloruske nuklearne elektrane.

Uprkos obećanom kolektivnom bojkotu, pokazalo se da su beloruski megavati od vitalnog značaja za Ukrajinu, pa čak i za tradicionalno neprijateljski Baltik. Rusija je u samom centru Evrope sprovela složen tehnički projekat i sa samo par reaktora promenila ne samo energetsku, već i prekograničnu političku ravnotežu, a Belorusija je postala ključni igrač u regionu.

Naravno, piše RIA, Rusija ne može sebi da priušti rad po sovjetskoj metodi, kada su saveznici u Varšavskom bloku bili praktično preplavljeni novcem, ali će Rosatom i Ministarstvo finansija nesumnjivo naći predloge koji bi bili korisni za obe strane. Na kraju krajeva, nuklearna elektrana nije kuća u kompjuterskoj igrici koja se može izgraditi pritiskom na dugme, a životni vek moderne nuklearne elektrane je najmanje pedeset godina.

Svedoci smo istorijskog pomaka, kada politički uticaj dugi niz godina nije određen razmeštanjem još jedne vojne baze, već izgradnjom ključnih proizvodnih objekata, ne samo sposobnih da donesu profit za zemlju, već i da joj omoguće da demonstrira svoju silu susedima.

Srbija to nije prva shvatila, ali je imala dovoljno samostalnosti i zdravog razuma da izvuče pravi zaključak, navodi se u teksu agencije RIA.

Podsećamo, Aleksandar Vučić juče se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

(Nova.rs)