Ревизија договора са ММФ?

Београд – Руководство међународног монетарног фонда у петак одлучује да ли ће да одобри стенд-бај аранжман са Владом Србије и финансијску помоћ од 500 милиона евра. Економисти истичу да постоји могућност да ММФ тражи ревизију српског буџета за 2009. годину, који није довољно рестриктиван или да нам понуди нов аранжман.

Министарка финансија Диана Драгутиновић отпутовала је још пре два дана у Америку. По свему судећи, она ће бити једини представник српске владе јер јој се на састанку са ММФ-ом неће придружити гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић. Наиме, приликом склапања аранжмана у октобру прошле године у Београду њих двоје су водили преговоре са представницима ММФ-а.

Економисти и аутори часописа „Макроекономске анализе и трендови“ (МАТ) истичу да је пројекција буџета за 2009. годину, уз препоруке ММФ-а, рађена у октобру прошле године, када нису били познати ефекти светске економске кризе на Србију. Миладин Ковачевић истиче да буџет за 2009. годину јесте рестриктиван, али недовољно.

-Иако се при пројекцији прихода рачунало са рецесијом, падом увоза, једностраном применом ССП-а, ипак су ови фактори лошији него што се очекивало у октобру, када је ММФ био у Србији. Због ефеката кризе БДП ће бити мањи од пројектованих 3,5 одсто, и то највероватније 0,5 одсто, пад увоза биће 10, а не 5,4 одсто, а инфлација ће бити мало већа. Само због мањег прилива од пореза на увоз робе, приходи буџета биће смањени за око 18,5 милијарди динара. Све то може довести до тога да планирани дефицит од 1,5 одсто БДП-а достигне 2,5 одсто – каже Кнежевић.

Економиста Стојан Стаменковић додаје да би управо због тога ММФ могао да тражи ревизију буџета. Он наглашава и да је због очекиваног мањег прилива капитала могућ и нов аранжман са ММФ-ом.

-Кључно питање је прилив капитала у 2009. години. Рачуна се са приливом од око 2,5 милијарди евра у 2009. години, али отплате кредита су веће него што је очекивани бруто прилив капитала. При паду увоза и извоза, недостатку капитала за производњу и паду производње, улази се у финансијску кризу, а при том би се до краја 2009. године и девизне резерве истопиле за око 4, 3 милијарде евра – наводи Стаменковић.

(Прес)