Републиканци блокирали расправу о регулацији финансијског система САД

Вашингтон - Републиканска мањина онемогућила је Сенат да започне расправу о закону о регулацији финансијског система САД.

Иако демократе имају већину гласова у Сенату, од 59 према 41, за гласање о почетку расправе потребно је 60 гласова сенатора.

Данашње гласање од 57 према 41, показало је да су републиканци у Сенату потпуно збили редове. Међу демократама био је један глас против.

Лидер демократске већине променио је свој глас у „не”, што је био претходно најављени процедурални маневар да би могло да се тражи ново гласање о почетку дебате, вероватно крајем недеље.

Републиканци, који такође тврде да су за регулисање финансијског сектора како би се избегло понављање кризе из 2008. године, јавно су се залагали да две странке заједно саставе предлог новог закона.

Они се, међутим, противе неким кључним деловима плана, као што је формирање агенције за заштиту потрошача и јачање федералне контроле потрошачких кредита, оцењујући да је скупа и непотребна. Они имају замерке и на оснивање фонда од 50 милијарди долара из кога би се покривали трошкови ликвидације финансијских компанија које се нађу у проблемима.

Демократе, међутим, очекују да ће, истерујући ствари на чистац и приказујући републиканце као противнике финансијске реформе, коју јавност у великој већини подржава, стећи политичке поене неопходне за јесење изборе за Конгрес.

Председник Барак Обама изјавио је да је „дубоко разочаран што су републиканци у Сенату гласали у блоку против омогућавања јавне дебате о почетку реформе Вол стрита”.

Неки од тих сенатора можда верују да је та опструкција добра политичка стратегија, а остали можда у одлагању виде могућност да ту дебату пребаце иза затворених врата, где лобисти финансијске индустрије могу да разводне реформу и да је убију. Али, амерички народ то не може да поднесе”, наводи се у саопштењу председника Обаме.

Сада председнику сенатског Одбора за банкарство, Крису Доду, и републиканском члану одбора, Ричарду Шелбију, преостаје да нађу нацрт закона за који би гласало 60 сенатора.

Представнички дом америчког Конгреса већ је усвојио своју верзију закона о финансијској реформи.

(Танјуг)

Кључни принципи Обаминог плана за реформу финансијског система

Представнички дом је већ усвојио своју верзију финансијске реформе, а уколико се то догоди и у Сенату, два дома би требало да се договоре о заједничкој верзији пре него што она буде упућена председнику на потпис. Шта предложене мере садрже и како би оне могле да промене начин на који се послује на Вол стриту?

У дуго очекиваном говору у Вол стриту, председник Обама је изнео кључне принципе свог плана за реформу финансијског система.

"Верујем у моћ слободног тржишта, али слободно тржиште никада није било замишљено као дозвола да зграбите све што можете, како год можете", указао је амерички председник.

Без реформе, Обама каже да ће Вол Стрит наставити да дејствује као коцкарница.

Председниково решење – нова правила и већи надзор у три широка али сасвим одређена сектора.

Они обухватају повећану регулацију и транспарентност на тржиштима деривативних инструмената – тако названих због тога што им вредност произлази из других роба.

Деривативни инструменти повезани са хипотекарним кредитима се окривљују за пропаст великих финансијских институција, међу којима је и инвестициона фирма "Лиман брадерс“, која је претрпела велике губитке када су Американци почели да касне са отплатом својих хипотекарних кредита.

Други предлог је служба за финансијску заштиту потрошача – која би Федералним резервама дала већа овлашћења за регулацију финансијских производа.

Поједини брокери признају да су реформе потребне, али брину о детаљима.

"У томе уистину не бисте могли да нађете ништа погрешно. Али сматрам да треба да видимо детаље“, каже Дорин Могаверо, док Берни Мекшери, такође трговац на берзи додаје - "То је свеукупно био умерени говор и није био напад на Вол стрит, чега су се многи од нас прибојавали.“

Најспорнији од председникових предлога је онај о успостављању фонда од 50 милијарди долара, који би обезбедиле банке, за покривање великих неуспеха.

Лидер сенатске мањине Мич Меконел тврди да би се финансијским институцијама тиме олакшало спасавање - "Администрација каже да хоће да прекине откупљивање, а ја јој поручујем да то и докаже.“

Републикански сенатор Орин Хеч каже да демократе иду пребрзо - "Ово заиста морамо да решимо како треба, јер бисмо – ако то не учинимо – могли да угасимо иновацију, да угушимо слободно тржиште, угушимо економију и направимо већу штету од користи.“

Али демократе, међу којима је и лидер сенатске већине Хари Рид, тврде да ће већа штета бити ако се ништа не уради.

"Колико год покушавате да изврнете и скренете ову расправу, реформа Вол стрита долази.“

Независни аналитичари кажу да ће с обзиром на економску ситуацију реформа вероватно проћи.

Ипак, главни економиста у фирми "Стандард енд Пур“, Дејвид Вајс, каже да проблеми тиме неће нестати. "Моје мишљење је да би се тиме спречило понављање неких од изричитих ствари које су довеле до кризе. Међутим, могу с приличном извесношћу да вам гарантујем да ће финансијске компаније пронаћи начине да раде ствари које ће идући пут довести до тога да ствари крену погрешним путем“, сматра Вајс.

Анкете показују да је јавност расположена за предложена ограничења Вол стрита, док се економија бори да се опорави од продужене рецесије која је довела до двоцифрене незапослености и дубоког незадовољства милиона Американаца.

У Сенату САД процедурално гласање о свеобухватној реформи финансијског система

У америчком Сенату се до краја дана очекује процедурално гласање о свеобухватној реформи регулаторног финансијског система у Сједињеним Државама. Уколико демократе не обезбеде 60 од укупно 100 гласова у Сенату, опозициони републиканци могу да спрече чак и расправу о предложеним мерама.

Законским предлогом се предвиђа успостављање механизама за ликвидацију великих финансијских институција које су запале у невоље, стварање службе за заштиту потрошача и регулација сложених финансијских трансакција на тржишту деривативних инструмената.

Републиканци прете да ће спречити расправу о законском предлогу, јер се противе издвајању 50 милијарди долара у фонд за спасавање банака и стварању службе за заштиту потрошача.

Упркос разликама, председник сенатског Одбора за банкарство Крис Дод и републикански члан одбора Ричард Шелби, кажу да ипак постоји могућност да две стране постигну договор о предлогу.

Представнички дом је већ усвојио своју верзију финансијске реформе, а уколико се то догоди и у Сенату, два дома би требало да се договоре о заједничкој верзији пре него што се она упути председнику на потпис.

(VOA)