четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Републички завод за статистику: Настављен тренд депопулације Србије, коефицијент раста становништва у односу на 2016. негативан и износи -5,2 одсто
Хроника

Републички завод за статистику: Настављен тренд депопулације Србије, коефицијент раста становништва у односу на 2016. негативан и износи -5,2 одсто

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 02. јул 2017.

 Републички завод за статистику објавио је данас да је процењен број становника у Србији у 2016. години 7.058.322, од чега 51,3 одсто чине жене, а 48,7 одсто мушкарци.

Како се наводи у њиховој анализи, настављен је тренд депопулације, што значи да је и коефицијент раста становништва, у односу на претходну годину, негативан и износи -5,2 одсто.

Републички завод за статистику објавио је данас процене броја становника Србије по старости, полу и типу насеља, за 2016. годину, и то на нивоу региона, области и градова/општина. Процене су израђене на бази резултата Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. године и података о природном и механичком кретању становништва (унутрашње миграције).

Они наводе да у периоду између два последња пописа становништва (2002–2011), број становника континуирано опада, а тај тренд се наставља и након Пописа 2011. године.  И поред смањења укупног броја становника Србије, у Београдској и Јужнобачкој области у 2016. забележен је лаган пораст становништва, док је највећи пад, у односу на претходну годину, забележен у Зајечарској и Борској области.  

Просечна старост укупног становништва у Републици Србији константно расте и у 2016. години износи 42,9 година (мушкарци 41,5 и жене 44,2). Процес старења становништва последица је све мањег удела младог становништва (0–14 година) у укупном становништву, које у 2016. години износи 14,4 одсто, док је удео старијих од 65 година у укупном становништву 19,2 одсто. Радно способно становништво старости од 15 до 64 године чини 66,4 одсто укупне популације.

Посматрано на нивоу области, у Зајечарској области забележен је највећи удео старих 65 и више година (26,7%) и истовремено најмањи удео становништва млађег од 15 година (11,5%). С друге стране, најмањи удео старих 65 и више година је у Пчињској области (14,7%), али је највећи удео млађих од 15 година најпре у Рашкој области (18,6%), а потом у Пчињској области (16,6%).

Притисак оваквих демографских трендова највише осликава стопа зависности старог становништва (број старих 65 и више година на 100 лица старости од 15 до 64 године), који је најизразитији у Зајечарској (43,2) и Пиротској (38,0) области, док је најмање оптерећење радне снаге у Пчињској области (21,5). Према проценама у 2016. години, у Републици Србији стопа зависности старог становништва износи 28,9.

Према проценама становништва по типу насеља, у Србији преовлађује градско становништво (60,4%). Градско становништво је демографски млађе од становништва осталих насеља, просечна старост градског становништва је мања од просечне старости становништва у тзв. осталим насељима, а разлика је 2,5 године.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер