субота, 16. јануар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Реформа лектире у Црној Гори: "Нестају" Шантић, Змај, Радичевић и Десанка Максимовић, школарци ће читати "Господар прстенова" и "Харија Потер"
Хроника

Реформа лектире у Црној Гори: "Нестају" Шантић, Змај, Радичевић и Десанка Максимовић, школарци ће читати "Господар прстенова" и "Харија Потер"

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 19. новембар 2018.

Како ће Црна Гора објаснити да је Десанки Максимовић доделила Његошеву награду давне 1984. године, а сада је избацује из наставног програма?

Алекса Шантић, Јован Јовановић Змај, Бранко Радичевић и Десанка Максимовић само су неки од истакнутих српских књижевника који су "платили главом" због политичких промена које се у последњих неколико година дешавају у Црној Гори. Након што је избацила српски језик из Устава и школског система, доскорашња братска држава избацила је из школске лектире чувене српске писце на чијим делима су се, између осталог, одрасли и школовали се управо они који те ауторе сада ниподаштавају. Иако суштински разлог ових потеза знају само они који су их повукли, неминовно је да избацивањем ових имена Црна Гора удаљава своје грађане од српског идентитета.

- Шантић, Змај, Радичевић и Десанка Максимовић имају важну улогу у образовању младих. Њихову уметничку, образовну и васпитну улогу потврдило је протекло време. Радичевић је умро пре 165 година, Змај пре 114, Шантић пре 94 године и њихова дела су и данас позната и призната. Бројне генерације су одрасле уз њихове стихове и њихово избацивање из школа тешко се може објаснити - коментарише за "Блиц" тренутна дешавања на плану школства у Црној Гори Вељко Брборић, професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Матији Бећковићу забранили улазак у Црну Гору, Десанки неће моћи

"Његошеву награду добио је Матија Бећковић. Њему су забранили улазак у Црну Гору, Десанки неће моћи", рекао Вељко Брборић.

Неспорно је, истиче проф. Брборић, да се избацивањем српских књижевника из црногорске лектире, образовни систем у Црној Гори озбиљно удаљава од оног у Србији.

- Није спорно да је посреди пројекат и да су налогодавци решени да ово реализују, а изгледа да убеђивање није било претешко и предуго. Не знам како ће Црна Гора објаснити да је Десанки Максимовић доделила Његошеву награду 1984. године, а сада је избацује из наставног програма. Његошеву награду добио је Матија Бећковић 1998. године. Хоће ли им бити одузете награде, Бећковићу су забранили улазак у Црну Гору, Десанки Максимовић неће моћи - прича професор Брборић.

Политички обрачун

Наставни програм из свих предмета је под патронатом просветних власти, подсећа проф. Брборић. Ипак, матерњи језик и књижевност згодно су средство политичких и националних обрачуна.

- Крајем двадесетог века српско-хрватски језички и културни простор претрпео је озбиљне промене. Истојезичне републике постале су самосталне државе, тако је заједнички језик, онај који је Вуков и вуковски, преименован националним именима и именима новонасталих држава. О томе је било доста приче, и научне и ненаучне - каже проф. Вељко Брборић.

Црна Гора "прешла апсолутно сваку црту елементарне људске и историјске пристојности"

Професор Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке, каже за Танјуг да се лектира на одређено време мора мењати и актуелизовати, али да је Црна Гора "прешла апсолутно сваку црту елементарне људске и историјске пристојности".

Каже да је једна "удруга несрећника" која мисли да се културом може владати нашла за сходно да писце који не би били спорни ни у једној држави на планети избаци из оне државе у којој би најпре морали да буду.

Многи српски писци нестали су из наставних програма, очито је да је овде било речи само о критеријуму националности, а не о књижевној вредности дела.

Многи српски писци нестали су из наставних програма, очито је да је овде било речи само о критеријуму националности, а не о књижевној вредности дела

Углавном, политичке промене одразиле су се и на језике новосталих држава и директно на саме наставне програме из књижевности. Увидом у наставне програме може се рећи да су се најмање промене десиле у Србији и Републици Српској, док су Хрвати и Бошњаци одмах направили озбиљан отклон од српских писаца.

- Многи српски писци нестали су из наставних програма, очито је да је овде било речи само о критеријуму националности, а не о књижевној вредности дела. Српски гимназијалци и данас читају Шишка Менчетића, Џору Држића, Марина Држића, Ивана Гундулића, Ивана Мажуранића, Франца Прешерна, Ивана Цанкара, А. Г. Матоша, С. С. Крањчевића, Исака Самоковлију, Мирослава Крлежу, Блажу Конеског, Весну Парун, Михајла Лалића и друге писце који нису рођени у Србији или нису живели у Србији - подсећа професор Брборић.

А насупрот Србији, која је у својим лектирама задржала битна имена књижевника из региона, неминовно је да се у последњих неколико година у Црној Гори састављају уџбеници који на овај или онај начин потискују српски индетитет.

- Друге "истојезичне републике", данас самосталне државе, одлучиле су се за други пут и имају право на такав избор. Истина, велико је питање шта се тиме постиже, сем озбиљног дистанцирања од српске културе и српских писаца. Најновија дешавања у Црној Гори скоро да није могуће разумети. Није их лако ни објаснити, не постоје рационални разлози и мени се чини да им је ово неко "шапнуо". Ко и због чега, неће бити тешко открити - сматра проф. Брборић.

Реч о "прећуткивању постојања српског народа" 

Избор нових аутора у лектири за основце само је један сегмент општег програма антисрпске политике коју власт Црне Горе преузима према српском народу, сматра црногорски књижевник Будимир Дубак.

- Црногорска власт је прво избацила српски језик. И то језик на којем је написано све што је написано у Црној Гори. Од Мирослављевог јеванђеља, преко Ободске штампарије на Цетињу, штампарије Божидара Луковића - Подгоричанина, Светог Петра Цетињског, затим Његоша и целокупна књижевност по којој се српски народ у Црној Гори легитимише вековима - истиче Дубак у изјави Танјугу.

Дубак сматра да се ради о својеврсној дискриминацији, или, како каже, "прећуткивању постојања српског народа".

А уместо Шантића, Змаја, Радичевића и Десанке Максимовић, црногорски школарци читаће дела аутора као што су Сунчана Шкрињарић, Кемал Цоцо, Ибрахим Хаџић, Шимо Ешић, али и "Господар прстенова" и "Хари Потер".

Књижевни критичар, есејиста и издавач Гојко Божовић истиче да је једино Ибрахим Хаџић веома добар песник чија дела заслужено треба да се нађу у лектирама.

- Несумњиво је да се реформа лектире у Црној Гори дешава политичком интервенцијом чији је циљ да се постојећа драма идентитета у Црној Гори учини садржајнијом, а разлике утврде још већим. Отуда је одлука још чуднија јер нема ни књижевних ни културних разлога, већ искључиво политичких и ужих партијских, а суштина је у томе да култура и образовање морају да буду трајно искључени из тога - прича Божовић.

Избацивањем српских писаца остало је много упражњених места која су попунили популарни романи "Господар прстенова", "Хари Потер"...

С тим је сагласан и проф. Вељко Брборић који истиче да ће се, иако Црна Гора има право да то уради, врло брзо видети ко је идејни творац "нове памети".

- Овде је било важно направити "отклон" од српских писаца. Сигурно је да тамошње образовање неће бити боље, али је сигурно да штетне последице неће бити мале. Морам признати да су ми дела поменутих аутора мало позната. Ипак, посве је јасно да није посреди вредност њихових књижевних остварења и да је ваљало "попунити рупе" избацивања српских писаца - сматра Брборић.

А незадовољство остаје суверено право ученика Црне Горе и грађана Црне Горе.

- Ми овде имамо улогу посматрача. Ипак, морамо се огласити и рећи истину. Мораће Црна Гора обавити дообуку професора књижевности јер ни они не знају поменуте писце, већину од нових имена ни тамошњи професори нису читали. Избачене писце неће заборавити, на њиховим делима су се образовали. Неће ни професорима бити лако - прича професор Брборић.

У Црној Гори посреди "истрага предака"

- Пре неколико година један истакнути интелектуалац рекао да је у Црној Гори посреди "истрага предака", сада ће то бити допуњено и избацивањем српских писаца из наставних програма и образовног система Црне Горе. Пошто је Црна Гора увела санкције Русији, забранила Матији Бећковићу да тамо гостује, можда ће неко осмислити и да грађанима Србије уведе визе ако желе тамо летовати. Можда "екологија" нема цену, биће још изненађења - каже проф. Вељко Брборић.

Већи проблем Веселин Матовић, професор српског језика из Никшића, види у томе што су Црногорци преобликовали Његоша.

- Чувени црногорски песник Петар Петровић Његош није искључен из лектире, али су га толико сасекли да је изгубио идентитет и оно најважније од њега је остало само за музејске витрине, где не може да се чита - рекао је Матовић.

Професор Мило Ломпар: Дискриминација Срба и денационализација

Избацивање истакнутих српских писаца из црногорске литературе наставак је културног и друштвеног инжењеринга који се одвија у Црној Гори, наводи професор Мило Ломпар Тањугу. Како истиче, у питању је културно назадовање јер је реч о изузетним писцима, али и о облику дискриминације Срба у тој земљи.

Њихов циљ је да се српска култура учини страном у Црној Гори, без обзира на то што у тој земљи постоје врло видни трагови српске културе у прошлости, сматра Ломпар.

- Ово се ради и унутар школске литературе јер је образовни систем један од најзначајнијих елемената у формирању комплетног идентитета човека - каже Ломпар и истиче да је реч о мерама чија се делотворност мери на дуг рок. Он додаје да је то само део читавог низа мера с циљем да се припадници српског народа денационализују 

(Блиц – Андријана Јанковић)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер