Референдум хрватских радника о владином предлогу закона о раду

Удружени хрватски синдикати, уз помоћ више политичких странака и невладиних организација, успели су да скупе 720.078 потписа, што је више него довољно за иницијативу за расписивање референдума о владином предлогу измена закона о раду.

По речима кординатора пет синдикалних централа и председника Хрватског удружења синдиката Озрена Матијашевића, синдикати ће током дана известити о тачном броју прикупљених потписа и најавити своје даље активности.

Пет хрватских синдиката тачно у поноћ, када је истекао рок, завршило је с прикупљањем потписа за расписивање референдума.

Акцију су почели 9. јуна, а по закону су у наредних 15 дана морали да скупе 10 одсто потписа од укупног броја свих бирача у Хрватској, односно 449.506 потписа.

Синдикати истичу да их након успеха акције више не интересују преговори о владином предлогу измена закона о раду, ни амандмани на тај предлог, већ да су спремни да преговарају само о својим предлозима измена закона.

Синдикати су акцију и покренули због става да би владин предлог измена могао уништити систем колективних уговора.

Влада предлаже да права из колективног уговора важе шест месеци након истека или раскида уговора. По садашњим одредбама, ако колективним уговором није другачије одређено, након истицања рока на који је склопљен колективни уговор, он се и даље примењује до склапања новог.

Синдикати страхују да би послодавци могли да опструишу и отежу преговоре о новом колективном уговору, тако да би радници остали без права која су им уговором гарантована.

Влада предлаже и могућност отказивања свих колективних уговора, склопљених и на одређено и на неодређено време.

Садашње је законско решење да се колективни уговор, склопљен на неодређено време, не може једнострано отказати, а онај склопљен на одређено време, може отказати само ако је та могућност у њему предвиђена.

Кад председник Сабора прими захтев, Сабор може у року од 30 дана затражити да Уставни суд утврди да ли је референдумско питање, односно начин изјашњавања бирача о потреби да се затражи расписивање референдума у складу с Уставом и законом.

Сабор референдум расписује одлуком, а законом о референдуму и другим облицима личног учешћа у обављању државне власти и локалне самоуправе не дефинише се рок у коме то мора да се учини.

Закон дефинише рок у коме се референдум мора одржати - од дана објаве одлуке о расписивању референдума до дана одржавања референдума не сме проћи мање од 20, нити више од 40 дана.

По мишљењу професора уставног права Бранка Смердела, начин спровођења референдума требао би да регулише Уставни закон о спровођењу уставних промена, који је одлуком Сабора одложен за шест месеци.

Проблем би се могао решити хитним доношењем новог Закона о референдуму који би био у складу с Уставом. За то би Сабор пре расписивања референдума имао довољно времена, а потребна је само политичка воља, тврди Смердел.

(Тањуг)