Реџеп Тајип Ердоган: У случају да САД признају Јерусалим као престоницу - то је „црвена линија“ за муслимане, Турска ће бити приморана да прекине све дипломатске односе са Израелом

У случају да САД признају Јерусалим као престоницу Израела, Турска ће бити приморана да прекине све дипломатске односе са Израелом, изјавио је у турском Парламенту председник те државе Реџеп Тајип Ердоган.

Ердоган би у случају таквог потеза САД сазвао самит земаља чланица Организације за исламску сарадњу, како би се успротивили проглашењу Јерусалима за престоницу, преноси АП.

Ердоган је такође нагласио да је признање Јерусалима "црвена линија" за муслимане.

Трамп је више пута обећао током своје кампање да ће признати Јерусалим као главни град Израела и пребацити америчку амбасаду из Тел Авива у Јерусалим, а званичници Беле куће сигнализирали су да ће председник коначно кренути ове недеље са планом.

У прошлонедељном обраћању, потпредседник Мајкл Пенс је рекао да је Трамп "активно размишљао" како да направи ту промену.

То је био повод да се огласе и дипломатски саветник председника Палестине Махмуда Абаса, Маџди Калди, и Министарство спољних послова Саудијске Арабије.

Калди је рекао да би САД изгубиле кредибилитет као посредник на Блиском истоку, уколико признају Јерусалим.

МСП Саудијске Арабије изразило је велику забринутост око таквог потеза. У саопштењу се наводи да Саудијска Арабија признаје права народа Палестине у вези са Јерусалимом, додајући да се статус града не може мењати.

Кнесет, израелска скупштина, 30. јула 1980. године прогласила је "комплетни и уједињени" Јерусалим за престоницу Израела.

Међународна позиција Јерусалима је веома компликована, због тога што представља једно од најсветијих места и за Јевреје и за хришћане и за муслимане.

Европска унија сматра да је Јерусалим корупс сепаратум, односно одвојено тело, у складу са предлогом Резолуције 181 Уједињених нација, односно Планом за одвајање Палестине из 1947. године.

План, међутим, није спроведен, јер је након усвајања плана на Генералној скупштини УН избио грађански рат на простору Палестине.

У епилогу Арапско-израелског рата 1948-49. године, источни део Јерусалима није био под контролом Израела. Током Шестодневног рата 1967. године, Израел је извршио окупацију источног дела Јерусалима, а анексирали су део 1980. године, што је наишло на осуде међународне заједнице.

УН су новембра 1967. године, пет месеци након окончања Шестодневног рата издале Резолуцију 242, која наводи да се Израел повуче из окупираних територија. Та резолуција је касније проглашена неважећом, Резолуцијом 478 УН.

Данас већина земаља не признаје Јерусалим као престоницу Израела, већ се слажу да би требало да се нађе под међународном контролом.

(Танјуг)

Доналд Трамп обавестио Махмуда Абаса да сели амбасаду САД у Јерусалим