петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Реџеп Хоти: Подела Косова би подразумевала да ми узмемо Санџак и део југа Србије, али то није на дневном реду
Хроника

Реџеп Хоти: Подела Косова би подразумевала да ми узмемо Санџак и део југа Србије, али то није на дневном реду

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 18. јун 2018.

 Заменик председника владајуће Демократске партије Косова, Реџеп Хоти, тврди да подела Косова није на дневном реду, али и када би била подразумевала би да Косово узме Санџак и део југа Србије.

Зато, каже, ова опција није могућа и власти у Приштини су је до сада више пута одбацили као могућност.

"Косово и Албанци имају добар геостратешки положај. Имају САД и НАТО, имају подршку северне Македоније и званично признање од свих суседних земаља, изузев Србије", рекао је Хоти у интервјуу за приштински портал Љајми.

Додао је да је Косово "организована институционална држава, која има своје војне и полицијске снаге, једно од чуда овог времена за регион, па се због свега овога може разумети то што политичка елита у Србији провокацијама и лажним вестима долива уље на ватру" сталним заговарањем поделе Косова.

"Подела није на дневном реду. Напротив, одвајање се не може догодити без припајања Косову дела Санџака, који припада Србији, и дела Санџака у Црној Гори. Не може се догодити подела Косово без узимања долине Прешева. Не може бити одвајања Војводине од Србије. Као што видите, постоје неки мали аспекти који компликују поделу Косова ", рекао је Хоти.

Хоти каже да Београд поделу Косова сматра стварном опцијом како би се спречило стварање "велике Албаније", од које, како каже, "српска држава има страх". Стога косовски политички фактори треба да буду уједињени када је реч о односима са Београдом.

Према његовим речима, прво је потребно поштовати косовски устав, друго је, да треба постићи јединство политичких фактора о овом питању, а као треће, Хоти је навео, да "Косово треба да преузме своју одговорност, а Србија своју".

Хоти за Љајми каже да сматра да "Београд треба да преузме и одговорност за ратне злочине и инвазију на Косово". Говорећи о завршној фази дијалога Београда и Приштине, Хоти каже да ти "преговори треба да буду свеобухватни и уједначавајући", с обзиром на то да постоји подела измедју политичких странака о томе ко би требало да води овај процес.

"Чак и платформа коју је влада предложила за дијалог са Србијом, скупштина је повукла како би пружила простор за постизање консензуса", рекао је Хоти.

Косовска влада је поменутом платформом предвидела да дијалог са Београдом у завршној фази треба да води председник привремених косовских институција, Хашим Тачи, али је опозиција била против, па је влада тај предлог платформе повукла.

Канцеларија за КиМ: Хоти актуелизује фашистичке снове о великој Албанији

Свако јавно изношење претензија према туђим територијама јесте претња стабилности региона и неминовно утиче на погоршање међунационалних односа на КиМ. То је саопштила владина Канцеларија за Косово и Метохију.

У саопштењу се наводи да најновијом провокацијом функционер ДПК Реџеп Хоти поново актуелизује фашистичке снове о стварању такозване "велике Албаније", али и такозване "зелене трансферзале" на Балкану.

"Уместо што прети непостојећом силом, Хоти и његове страначке колеге би требало да се позабаве питањем зашто млади људи главом без обзира беже пут Запада из њихове криминално-терористичке творевине", поручује се у саопштењу.

Ратоборна реторика Реџепа Хотија, истиче се, почива на лажној представи о сопственој снази, као и на страху због чињенице да се широм света све више увиђа да је подршка албанским сепаратистима на Косову и Метохији била грешка и да је њихова криминална творевина, настала на насиљу и кршењу међународног права, неодржива.

"Србија ће наставити да конструкивно доприноси стабилности региона и да са одговорним делом међународне заједнице ради на изградњи одрживог мира на овим просторима", наводи се у саопштењу.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер