| четвртак, 15. јануар 2026. | |
|
Редитељ Горан Марковић изјавио је за недељник Радар од четвртка да је 2025. била једна од најзначајнијих година у новијој историји Србије и да је у земљи суштински промењен начина мишљења, не само код младих који су покренули протесте, већ и код већине становништва.
Марковић је за Радар рекао да Србија „више није иста земља као претходних година“ и оценио да је побуна грађана против актуелне власти значајнија од побуне против режима Слободана Милошевића. Он је навео да је власт на мирну побуну одговорила „страшном репресијом“, истичући да током Милошевићеве владавине, иако је о њој снимио два документарна филма и био сведок контрамитинга на Теразијама, „никада нису учињена таква злодела као данас“. Према његовим речима, полиција је „натерана да насумице дивља и без разлога немилосрдно туче сопствени народ“. Грађани су се у протеклој години ослободили страха, рекао је Марковић и као највеће победе навео масовне скупове у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Новом Пазару, за које је рекао да су показали да људи „више не желе актуелну власт и њену криминалну групу“. Марковић је оценио да је власт пропустила прилику да се „извуче из за њу нерешиве ситуације“ и изразио наду у „колико-толико миран расплет“, уз оцену да би, уколико промене буду под контролом студената, разрешење могло бити цивилизовано. Говорећи о атмосфери у друштву, Марковић је рекао да се власт годинама служи ширењем страха и да је то „старо правило владања у диктатурама“, у којима се грађани држе у уверењу да су „сви против нас“ и да само један вођа може да их спаси. Он је изјавио да је председник Србије Александар Вучић „ирационалан“ и да се „понаша хистерично“, наводећи да је његов „непријатељ број један култура“. Према његовим речима, власт због тога „кидише не само на просвету, него и на позоришта, кинематографију и издаваштво“. Говорећи о будућности друштва, Марковић је оценио да ће и после пада диктатуре бити потребно много времена за опоравак, али да „чврсто верује да смо виталан народ који ће дочекати дан да живи по мери човека“ и да ће то, ако не он, „сигурно доживети млади људи који верују у своју борбу“. (Данас) |