петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Разочарање Мађара у своје елите и ЕУ интеграције
Хроника

Разочарање Мађара у своје елите и ЕУ интеграције

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 27. април 2010.

У Мађарској су сумирани прелиминарни резултати другог круга парламентарних избора, одржаних 25. априла. Избори су потврдили тенденцију првог круга: убедљиву победу извојевао је десни „Фидес – Мађарски грађански савез“ на челу са бившим премијером Виктором Орбаном. Партија је освојила скоро 53 процента гласова и победила у 173 од 176 једномандатних округа. То је дојучерашњој опозицији донело преко две трећине места у парламенту – 263 од 386. Други значајан резултат избора је неуспех донедавно владајуће Социјалистичке партије (15% гласова, 59 посланичких места), која је тек незнатно претекла десничарски покрет Jobbik („Покрет за бољу Мађарску“ – 12% гласова, 47 места), који је заузео треће место.

Резултати априлских парламентарних избора у Мађарској створили су нову ситуацију не само у тој земљи, него и у читавој Источној Европи. По први пут од тренутка „плишаних револуција“ из краја 80-их и почетка 90-их година фактички се појавио једнопартијски парламент, где партија на власти може монополски доносити најзначајније одлуке, прилагођавати „за себе“ устав и комплетно законодавство. А једини реални суздржавајући елеменат, имајући у виду расположења у друштву, биће „Покрет за бољу Мађарску“ – још радикалнија националистичка снага. Чак ни у Албанији, коју ОЕБС и ЕУ критикују због незрелости политичких процедура, нешто тако није могуће.

Успостављање у Мађарској, некад авангарди „плишаних револуција“, фактички једнопартијске владавине условљено је читавим комплексом разлога. Један од њих је радикализација друштва под утицајем раста имиграционих и међунационалних проблема, који су опхрвали Европу. А главно је, у ствари, разочарење Мађара у своје елите и оне моделе интеграција које су Мађарској као земљи-чланици НАТО и ЕУ током свих последњих година наметани из Брисела и који су у раскораку са привредним уређењем и традицијама земље. Виктор Орбан је већ те изборе означио као „револуцију у кабинама за гласање“.

Мађарска пољопривреда је све до краја 80-их година била једна од најразвијенијих у свету. Међутим, након што је земља одустала од националног искуства и заузела курс у правцу модела Европске комисије са њеним квотама и тарифама, она је изгубила конкурентно способни аграрни сектор и себи натоварила државни дуг, који је већ премашио 80 процената БДП, са рекордним у целој Европској унији растом цена у првом кварталу 2010 године (2,4% више, него чак код историјског ривала Мађарске – Румуније) и максималним у последњих 16 година нивоом незапослености (11,4%). А последњи захтеви ММФ према мађарској влади да драстично среже буџетске расходе били су и последња кап која је прелила чашу стрпљења Мађара.

Хоће ли Европска унија извући поуке из политичког помака у Мађарској? Имајући у виду навике бриселске бирократије, највероватније да неће. Зато је грчки лист „Елефтеротипија“ већ алудирао, да ће „сабласт Мађарске“ од сада пратити и социјалистичку владу у Атини, која је принуђена да по диктату Европске уније и ММФ креше социјалне расходе.

Атина је дужна да 19. маја исплати спољним кредиторима претешку за њу суму од 8,5 милијарди евра. Уколико грчка влада то не учини, земљу чека државни банкрот – први у историји Европске уније. Премијер Грчке Јоргос Папандреу је у телевизијском обраћању нацији саопштио, да је од ЕУ и ММФ затражио 45 милијарди евра. Међутим, Париз и Берлин већ су изјавили да не намеравају тек тако да финансирају Грке и да ће од Атине тражити гаранције за курс ригидне економије. „Нама су потребни механизми ригидне контроле“ – изјавила је министар економије Француске Кристин Лагард, а шеф МИП Немачке Гидо Вестервале је 26. априла рекао да „Грчка најпре мора да изврши свој домаћи задатак“ – да још више скреше буџетске расходе.

У рејтингу бриљантних цитата које састављају светске агенције, прошле недеље победила је шала коју је пренео Франс Пресс: “Када је исландска економика умирала, њена последња жеља било је да развеје пепео над Европом“. Одајући дужно признање оштроумности аутора шале, који је повезао буџетску кризу са ерупцијом вулкана на Исланду, приметимо да ће се могући колапс грчке економије сручити на главе Европљана не просто у виду пепела. Исланд није у Европској унији и зони евра, а Грчка – то је стабилност јединствене европске валуте. Грчки економски модел има много заједничког са државама Јужне Европе – Шпанијом, Португалијом, Италијом, и могућ је „домино-ефекат“. Узгред речено, управо Шпанија и Италија сада апелују на Брисел да Грчкој што пре пружи финансијску помоћ. Експерти Bank of New York Mellon већ су изјавили, да је Португалија следећа на „понирућем списку“. Њено „осигурање од дефолта“ је од краја марта дупло поскупело, а последњих дана тамо је почело панично бекство капитала, уложених у државне вредносне папире.

У Грчкој су у одговору на телевизијско обраћање премијера о неопходности „стезања каиша“ синдикати обећали да ће на улице извести милионе демонстраната. Један грчки синдикат већ је блокирао велику луку Пиреј и захтева да се одустане од прихватања било каквих услова ЕУ и ММФ, којима се предвиђа смањење социјалних расхода, замрзавање плата у државном сектору и повећање пореза.

Ситуација у Грчкој изгледа безизлазно. Ако је Исланд могао да у циљу олакшавања ситуације прибегне девалвацији своје валуте – круне, Грци, који улазе у састав еврозоне, лишени су такве полуге, а Европска унија није израдила механизме за осигурање социјално–економске стабилности у земљама-чланицама. Бавећи се проширивањем, „енергетским ратовима“ и сумњивим пројектима у виду узгајања псеудодржаве Косово, Европска унија је преценила снаге.

И сасвим је могуће да ће неки од наредних „цитата недеље“ бити проглашење Европске уније „Колосом од Брисела“, по аналогији са једним од „светских чуда“ које је постројало на грчком острву Родос, али се срушило под ударима стихије.

(Петар Искендеров, Фонд стратешке културе)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер