Ratko Mladić u petak u sudnici Haškog tribunala

Prvo pojavljivanje Ratka Mladića pred Haškim tribunalom zakazano u petak u 10 časova. Mladićevo prebacivanje u Hag potvrđuje da niko ne može da ostane nekažnjen za zločine, kaže haški tužilac Serž Bramerc.

Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić biće u petak 3. juna prvi put izveden pred Haški tribunal, kako bi se izjasnio o krivici po tačkama optužnice koja ga tereti za genocid i zločine protiv čovečnosti u BiH.

Tribunal je saopštio da je pojavljivanje Mladića u sudnici zakazano za 10 sati.

Da se izjasni o krivici, Mladića će pozvati jedan od trojice sudija iz veća koje će voditi pretpretresni postupak. To su Kristof Flige iz Nemačke, Alfons Ori iz Holandije i Bakone Moloto iz Južne Afrike.

Budući da do prvog pojavljivanja neće imati branioca, Tribunal će Mladiću samo za izjašnjavaje o krivici postaviti branioca po službenoj dužnosti.

Taj advokat bi trebalo da Mladića poseti u pritvoru uoči prvog pojavljivanja i sa njim razgovara o optužnici, koja mu je uručena sinoć.

Kad se prvi put pojavi pred sudijom, Mladić, po pravilima Tribunala, može zatražiti da se izjašnjavanje o krivici odloži za mesec dana. Sud je u dosadašnjoj praksi uvek usvajao takve zahteve optuženih.

Procesne mogućnosti dozvoljavaju da optuženi negira ili prizna krivicu, a ćutanje se u sudske spise uvodi kao da se opuženi ne oseća krivim.

Bramerc: Višestruki značaj suđenja

Glavni haški tužilac Serž Bramerc rekao je na konferenciji za novinare u Tribunalu da je prebacivanje Mladića u Tribunal značajno sa mnogo aspekata.

Haški tužilac je ocenio da su Mladićevi zločini "unišitili su zajednice i razvojili mnoge porodice". Takođe, suđenje Mladiću je veoma važno, jer je on, kao glavnokomandujući armije bosanskih Srba, bio najmoćnija vojna ličnost u Bosni i Hercegovini, rekao je Bramerc.

"Mladićevo prebacivanje u Hag potvrđuje da niko ne može da bude nekažnjen za zločine. Za porodice žrtava ovo je veoma važan događaj. Razumemo zašto su žrtve bile nestrpljive da dođe ovaj dan i bez njihovog razumevanja i podrške Tribunal ne bi ništa postigao", poručio je Bramerc.

"Bliži smo okončanju našeg mandata, suđenja onima koji su optuženi za zločine u bivšoj Jugoslaviji", istakao je glavni haški tužilac.

Serž Bramerc je priznao da je bio skeptičan u vezi sa mogućnošću da srpske vlasti uhapse Mladića, ali da mu je drago što danas može da prizna da su uspeli.

Bramerc je zahvalio predsedniku Srbije Borisu Tadiću i Nacionalnom savetu za saradnju sa Haškim tribunalom i dodao da tužilaštvo želi da vidi da i poslednji preostali haški begunac Goran Hadžić bude uhapšen.

Navodi optužnice

Optužnica tereti Mladića, po 11 tačaka, za genocid, zločini protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-95. godine.

U dve tačke, Mladić je optužen za genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština, u ostalih devet na teret mu se stavljaju progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, prisilno premeštanje, terorisanje i nezakonite napade na civle i uzimanje talaca.

Mladić je optužen za genocid u Srebrenici, ali i u Bratuncu, Foči, Ključu, Kotor Varoši, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku.

Optužnica protiv Mladića fokusiranau je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95, kampanju terora artiljerijskim i snajperskim napadima na civile tokom opsade Sarajeva u istom periodu, genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici u julu 1995. i nad nesrbima u još osam opština u BiH i uzimanje medjunarodnih talaca u maju te godine.

Kako se navodi u optužnici, "Ratko Mladić je delovao u sprezi sa drugima na počinjenju zločina na različitim lokacijama. Kao najviši oficir VRS, Mladić je imao efektivnu kontrolu nad snagama koje su učestvovale u počinjenju zločina. Mladić je optužen da je planirao, potpirivao i naređivao zločine".

Mladić je od sinoć u pritvoru Tribunala, pošto su ga juče vlasti Srbije prebacile specijalnim avionom u Roterdam i predale ga sudu.

Prvu optužnicu protiv Mladića zbog genocida nad 7.000 Muslimana u Srebrenici, Tribunal je podigao 25. jula 1995, ali on je ostao begunac do 26. maja, kada su ga vlasti Srbije uhapsile u Lazarevu kod Zrenjanina.

(RTS)