четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ратко Младић: БиХ није држава, држава је Република Српска
Хроника

Ратко Младић: БиХ није држава, држава је Република Српска

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 29. март 2012.

ХАГ -  Бивши командант Војске Републике Српске Ратко Младић, оптужен за геноцид над несрбима у БиХ, рекао је данас пред Хашким трибуналом да "држава БиХ не постоји" и да је за њега држава Република Српска у чијем је "стварању учествовао".

У на моменте неповезаном обраћању суду, током вечерашње расправе о стању у поступку, Младић је замерио свом браниоцу Бранку Лукићу и тужиоцима што помињу БиХ као државу.

"Држава БиХ, шта је то? То не постоји. Да је рекао Федерација БиХ - то постоји по Дејтонском споразуму", казао је Младић. Нешто касније, он је затражио да га посете званичници Републике Српске, речима:

"Ја бих замолио да се омогући да ме посете ови који су на власти у Републици Српској. То је за мене држава. У стварању те државе сам макар колико учествовао".

Младић је неколико пута рекао и да су Срби са обе стране Дрине "исти народ", а Београд је назвао "главним градом српског народа". 

Генерал Младић је у 11 тачака оптужен за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање "плавих шлемова" УН за таоце, 1992-95.

Ти злочини, по оптужници, почињени су у оквиру заједничког злочиначког подухвата чији је циљ било стварање уједињене српске државе трајним и насилним уклањањем несрба са њених територија у БиХ и Хрватској.

Почетак суђења Младићу заказан је за 14. мај, али је одбрана данас поново затражила да процес буде одложен због проблема које има у пријему обимног доказног материјала које јој доставља тужилаштво.

Оптужени је данас рекао и да је "ратни злочин против мира учињен против СФРЈ" и да сада када "нема СФРЈ, СРЈ и Србије и Црне Горе, све се свалило на Србију и на нас притворенике и на српски народ и на Републику Српску".

Младић се успротивио намери тужилаца да изјаве већине сведока у предстојећем процесу уведу у доказе у писаном облику, а да их одбрана потом унакрсно испита. Тражио је да сви сведоци против њега сведоче "уживо", рекавши да га интересује само "истина".

"Те њихове писмене изјаве ја не прихватам. Ту преда мном нека кажу шта хоће - нека ме блате", рекао је. Нагласио је и да се противи прихватању пресуђених чињеница из других процеса. "Можда је то најбоље пресуђено, али ја не прихватам ништа што је пресуђено, јер мени се суди".

Младић је затражио да му се омогући да више времена проводи у проучавању доказног материјала на компјутеру, за шта га тренутно обучава особље у притвору суда.

Поновио је да је "стар човек", први пут прецизирајући да је рођен 8. марта 1943, да му је "десна страна тела одузета" и да му је стога неопходно додатно време за рад на припремемама за суђење.

Као и на претходној статусној конференцији, Младић је и данас десном руком, коју је раније једва покретао, хватао белешке, стрпљиво пратећи расправу дуже од два сата, док му судија Алфонс Ори (Алпхонс Орие) није дао реч.

Младићеви браниоци наговестили су у ранијем поднеску да ће употребити алиби за одбрану од тачака оптужнице које га терете за геноцид над око 7.000 Муслимана из Сребренице у данима пошто је ВРС 11. јула 1995. заузела ту енклаву у источној Босни.

По одбрани, Младић је тада боравио у Београду на низу састанака, између осталих и с међународним мировним посредницима, као и на једној свадби.

Осврћући се на то, Младић је данас желео да тужиоцима "разјасни" детаље о том боравку, током којег је 16. јула 1995. у униформи снимљен на београдској ВМА да, како је рекао, "буде лакше и вама и тужиоцима и мојој души".

Судија Ори прекинуо га је, међутим, упозорењем да би могао рећи и нешто што би га оптужило, а Младић је, после консултације са браниоцем Лукићем, прешао на другу тему.

Младић је, на крају расправе, рекао судији Орију и да ће убудуће устајати када на почетку заседања улазе судије, што до сада није чинио.

"Устајаћу... не зато што вас уважавам, него што хоћу да учествујем, као особа која је оптужена, на коректан начин", казао је.

Судија Ори заказао је претпроцесну расправу у поступку против Младића за 24. април.

Бивши командант Војске Републике Српске је у 11 тачака оптужен за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина, злочине против човечности над несрбима и кршења закона и обичаја рата током сукоба у БиХ 1992-95. 

Младић је у јуну и јулу 2011. године два пута одбио да се изјасни о кривици о тачкама оптужнице, после чега је судија Ори, по правилима Трибунала, у спис увео да се он не осећа кривим. У првом појављивању пред судијом, 3. јуна Младић је оптужбе назвао "монструозним" и "гнусним".

Прву оптужницу против Младића због геноцида над 7.000 Муслимана у Сребреници, Трибунал је подигао 25. јула 1995., али он је остао бегунац хапшења у Лазареву код Зрењанина 2011. године. Трибуналу је изручен 31. маја прошле године.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер