уторак, 23. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Расправа о Статуту Војводине у Скупштини Србије
Хроника

Расправа о Статуту Војводине у Скупштини Србије

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 24. новембар 2009.

БЕОГРАД - Премијер Србије Мирко Цветковић представио је данас у парламенту Предлог закона о утврђивању надлежности Војводине, после чега је уследила расправа у којој је већина опозиционих странака оценила да је тај Предлог противуставан и води разградњи Србије.

Цветковић је рекао да се у Предлогу закона о утврђивању надлежности Војводине пошло од три основна принципа - потребе да се прошире постојеће надлежности, да сва предложена решења буду у складу са Уставом Србије и доследно спроведе процес децентрализације Србије и концепт покрајинске аутономије без елемената државности.

Премијер је рекао да се надлежности АП Војводине могу поделити у две групе - изворне надлежности којим је утврђено да аутономне покрајине у складу са законом уређују питања од покрајинског значаја у уставом одређеним областима и поверене надлежности којем је утврђено да Србија може законом поверити аутономним покрајинама поједина питања из своје надлежности.

Он је рекао да ће се питања имовине и финансирања надлежности АП Војводине уредити посебним законима у оквиру планираних системских решења у тим областима.

Поред премијера, седници парламента присуствују и министри Оливер Дулић, Милан Марковић, Небојша Брадић, Слободан Милосављевић, Снежана Маловић, Томица Милосављевић, Петар Шкундрић, Божидар Ђелић и Светозар Чиплић.

Председник Законодавног одбора Скупштине Србије Влатко Ратковић изјавио је данас да је на Предлог закона о утврђивању надлежности Војводине поднето 170 амандмана.

"Подносиоци амандмана у највећем броју су посланици опозиције, док је из владајуће коалиције до отварања начелне расправе, која је у току, поднето десетак амандмана", рекао је Ратковић Танјугу.

Он је указао да су садржина амандмана и расправа у појединостима добили на квалитету, истакавши да "посланици више не подносе амандмане увредљиве садржине, као ни оне којима се тражи брисање целог закона".

Ратковић је навео да су томе допринеле измене Пословника, као и одлука Законодавног одбора да одбаци све амандмане којима се тражи брисање свих чланова са истоветним образложењем и "начелним ставом да закон не ваља".

Он је подсетио да су такви амандмани непотпуни и да исказују начелни став, па се у расправи у појединостима не могу подносити, а уколико буду поднети - одбацују се.

"То доприноси конструктивној расправи и квалитетном раду парламента", оценио је Ратковић и напоменуо да су Влада Србије, матични одбори и, у дану за гласање, парламентарна већина, до сада прихватили значајан број амандмана.

Судећи по најавама из владајуће коалиције, подршку Статуту и Закону о преносу надлежности Војводини даће укупно 143 посланика.

Осим странака на власти, за ова два покрајинска документа гласаће и Либерално демократска партија (ЛДП), као и два самостална посланика.

Нада Колунџија, шефица посланичке групе „За европску Србију" (ЗЕС), каже за „Блиц" да су ова два документа, после годину дана, коначно усаглашена са Уставом и да је све спремно да се нађу пред посланицима.

"Сви ми бисмо волели да је усаглашавање трајало краће. Ипак, најбитније је да је тај процес коначно завршен и да Војводина добија највећу могућу аутономију коју дозвољава Устав."

"И раније статут није садржао никакве елементе државности, али је неке одредбе било потребно додатно прецизирати", каже Колунџија.

Она додаје да се око неколико ставки, попут оних о склапању међурегионалних споразума и о главном граду Војводине, непотребно дигла тензија, али да је коначно направљена верзија која одговара свима.

"Интенција власти у Војводини и Београду била је да се покрајина развија заједно са европским регионима, али сама дефиниција није била довољно прецизна. Мислим да смо коначно направили компромисно решење", каже Колунџија.

Током расправе о предлогу закона, посланици Српске радикалне странке оценили су да Закон о утврђивању надлежности Војводине представља први корак у разграђивању Србије и да ће, "осим отцепљења те покрајине, отворити та питања и у другим, ровитим, деловима земље".

Предложени закон даје Војводини обрисе државности и представља почетак стварања државе у држави, сматрају радикали, који су рекли да "режим Бориса Тадића таквим законским актима озбиљно крши Устав Србије".

Током расправе у републичком парламенту о предлозима Статута Војводине и Закона о утврђивању надлежности покрајине, која почиње сутра, посланици опозиције ће, према најавама, настојати да аргументују тврдње о противуставности аката, док ће владајућа већина бранити став да уставни поредак и целовитост Србије ни на који начин њима нису угрожени.

Странке већине настојаће током расправе и да пруже уверавања да се Србија увођењем модерног концепта аутономије приближава европским демократијама.

Председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић рекла је да очекује да ће процес потврђивања Статута и изгласавања Закона о надлежностима Војводине бити готов до краја новембра.

"Током ове недеље требало би да расправу приведемо крају и, како сам то планирала и раније говорила, у новембру, крајем ове или почетком следеће недеље изгласамо ове две тачке. Мислим да ће, наравно, већина парламентараца гласати и за једну и за другу", рекла је Ђукић-Дејановић раније Танјугу.

Владајућа већина одбацила је тврдње опозиције о противуставности предложених аката, истичући да они ни у једном сегменту не излазе из уставног оквира.

Посланик и портпарол Демократске странке Јелена Триван изјавила је да оба акта проистичу из Устава Србије и истакла да су они садржајем у складу са оним што највиши правни акт државе прописује када је у питању децентрализација и аутономија Војводине.

Она је казала да је парламентарна дебата најбољи начин да све странке изнесу своје мишљење о предложеним актима и додала да оне за то имају довољно времена, с обзиром на то да дебата о њима траје нешто више од годину дана.

Шеф посланика Г17 плус Сузана Грубјешић најавила је да ће та странка подржати Предлог статута и пратећи закон, јер је, како је објаснила, уверена да је то само први корак у стварној децентрализацији и регионализацији Србије.

Грубјешићева је казала да Статут Војводине може да послужи као пример другим регионима да је могуће политичко организовање и ван централне власти.

"За нас нема дилеме да су несумњиве историјске, културне и етничке посебности довеле до аутономије Војводине", истакла је шеф посланика Г17 плус.

Посланик Социјалистичке партије Србије Ђорђе Милићевић најавио је да ће та странка подржати оба акта, с обзиром на то да су, како је казао, у Предлог статута Војводине увршћени амандмани СПС којима су из тог предлога елиминисани сви елементи државности.

Милићевић је додао да је предложени текст после усвајања амандмана социјалиста компатибилан са највишим правним актом Србије.

Коалициони партнери социјалиста, Партија уједињених пензионера Србије и Јединствена Србија такође ће, према најавама представника тих странака, подржати предложене акте.

Предлози Статута Војводине и закона о утврђивању надлежности покрајине прихватљиви су и за Савез војвођанских Мађара, иако, према речима посланика те странке Балинта Пастора, та странка није задовољна степеном аутономије коју ће ти акти омогућити.

Он је додао да приликом израде Предлога закона о утврђивању надлежности Војводине нико није мислио о сецесији, те да ће због тога СВМ подржати закон.

"Наша подршка је евидентна. Правно-техничке измене нису ништа суштински промениле ни у Закону ни у Статуту, па ћемо ми те акте подржати", рекао је Пастор новинарима у републичком парламенту.

Према његовим речима, иако су опозиционе посланичке групе поднеле више од 100 амандмана питање је дана када ће Војводина добити аутономију у складу са Уставом Србије.

Пастор је додао да очекује да ће се пред посланицима Скупштине Србије ускоро наћи и Предлог закона о јавној својини како би она била враћена свим локалним самоуправама.

И Лига социјалдемократа Војводине ће, према речима посланика ЛСВ Бојана Костреша, подржати предложене акте, јер, како је објаснио, додељују максималне надлежности Војводини у складу са Уставом Србије.

"Задовољни смо корекцијама предлога Статута Војоводине и Закона о надлежностима, јер смо успели да Нови Сад буде главни град Војводине, да има представништва у Бриселу и да има Академију наука", рекао је Костреш.

Странке опозиције, изузев Либерално-демократске партије, јединствене су у ставу да предложени акти воде ка одвајању Војводине из Србије, а њихови представници у изјавама Танјугу поновили су да ће гласати против усвајања тих аката.

Шеф посланика радикала Драган Тодоровић поновио је став СРС да предложени акти за циљ имају цепање Србије, додајући да ће њихово усвајање бити "једна од највећих историјских грешака".

Напредњаци, такође, сматрају да предлози Статута Војводине и Закона о утврђивању надлежности воде ка сецесији покрајине и најављују да ће тражити оцену уставности тих аката.

Посланик Д С С-а Жељко Томић истакао је да је та странка против оба акта, јер су, како је казао, сепаратистички и за циљ имају стварање државе у држави, док је Нова Србија оценила да су предложени акти у свим одредбама противуставни и предложила да они буду повучени из скупштинске процедуре.

Шеф посланичке групе Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић оценио је данас да су предлози Статута и Закона о надлежностима Војводине изрази унутрашњег компромиса владајуће коалиције која није довољно водила рачуна о интересима грађана, али да ће посланици ЛДП предложене акте ипак подржати.

"Ми на тај статут и закон пристајемо, јер желимо да се супротставимо политици прошлости коју формулишу Коштуница, Николић и Шешељ рачунајући на страхове грађана Србије који произлазе из чињенице да на нашим просторима државе трају краће од мандата владе у некој нормалној земљи", казао је Јовановић новинарима у парламенту.

Јовановић је оценио да "све оно што је пратило израду и усвајање Статута и Закона о утврђивању надлежности у покрајинском парламенту превише компромитује владајућу коалицију", и додао да Војводина усвајањем тих законских аката "неће бити даље од Србије, али да ће наставити да пропада".

"Ми имамо најскупљу и најнеспособнију државу у Европи. Очигледно је да владајућа коалиција нема снаге за ону врсту политике која захтева суштинске промене у друштву", рекао је Јовановић.

Он је казао да су Устав 2006. године заједно писале и опозиционе и владајуће странке, а да Србија данас плаћа за тада начињене компромисе због којих су и предложени војвођански акти лоши.

Акти, како је рекао, "истовремено бране Србију од Војводине и Војводину од Србије, што је неприхватљиво и за сваку осуду".

Лидер Социјалдемократа Војводине Ненад Чанак најавио је данас да ће та странка подржати Предлог закона о утврђивању надлежности Војводине, јер су, како је рекао, примедбе које су имали уврштене у тај акт.

Чанак је новинарима у парламенту казао да Војводина тим актима не добија ништа и да су све надлежности осим две изборне - да има право на мишљење и право на чланове појединих државних предузећа без права гласа, поверене надлежности, и да се оне могу променити променом закона.

"Ова регулатива је толико мала да се на њој не може изградити аутономност Војводине", истакао је Чанак.

Он је одбацио тврдње дела опозиције да су предложени акти сепаратистички.

"Они који спомињу о држави у држави морају да се сете да је њихово такво размишљање направило неколико држава ван државе", рекао је Чанак.

Он је додао да је таква политика најпре Слободана Милошевића, а потом и Војислава Коштунице за последицу имало смањење државе.

Шеф посланичке групе Нове Србије Велимир Илић поновио је данас да та странка неће подржати предлоге Закона о утврђивању надлежности и Статута Војводине, јер су, како је рекао, неуставни.

Илић је новинарима у парламенту рекао да су Војводини противуставно пренете надлежности и да је то прво корак ка њеном одвајању из састава Србије.

Лидер НС је оценио да ће усвајање Предлога статута Војводине изазвати многобројне проблеме и да је основни његов циљ разбијање Србије.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер