Расим Љајић: Турски амбасадор посредовао између СДП-a и Листе за Санџак

Формирање Форума санџачких посланика у републичком парламенту, који чине четири посланика Санџачке демократске партије Расима Љајића и два посланика коалиције Листа за европски Санџак, коју предводи Сулејман Угљанин протумачено је као најава „помирењa” двојице лидера. Љајић у разговору за „Политику” истиче да је Предлог закона о регионалном развоју непосредан повод за договор о заједничком деловању на побољшању статуса Санџака.

Јесте ли ви разговарали са Угљанином?

Не.

А ко је иницирао ове разговоре и како је постигнут договор?

Почело је на нивоу посланика, онда је био састанак уз посредовање турског амбасадора и овде, у Београду, и доле, у Новом Пазару. Ја њих потпуно разумем. То није само неки емотивни однос, јер ако желе да улажу, људи хоће да имају елементарну сигурност за те инвестиције. Тако је и настављено и ево ускоро ћемо са турским министром спољних послова, који први пут долази у Нови Пазар, имати заједнички састанак.

Значи, у ствари су вас Турци помирили?

Не могу да кажем… нико није могао да нас помири са стране, као што нико са стране није могао ни да нас посвађа. Реално смо се сами посвађали. И хајде да не говорим о помирењу, сувише је то рано, али у сваком случају је процес нормализације нешто што је свима потребно.

Да ли је, дакле, било утицаја још некога?

Не. Далеко од тога да су били притисци, а не могу да кажем ни да је сугестија или препорука, али заиста сви међународни саговорници с којима смо разговарали указивали су на то. И земље ЕУ неће да помажу ако морају да гледају ко је на власти у појединим општинама. Сувише је компликовано за свакога и зато су буквално сви били за то да ми, ако ништа друго, успоставимо нормалну политичку комуникацију.

Како сте успели да превазиђете несугласице са СДА које су ескалирале последњих година чак толико да је и крв пала у Новом Пазару?

Ако бих ја сад своју политичку позицију пројектовао на ниво целе странке, вероватно никада не би требало да проговорим ни са ким од тих људи. Али ми желимо да престану те свађе, јер породице су подељене. И ово неће ићи лако. Морамо да будемо врло пажљиви, да објаснимо људима да нико неће да уложи ни динар у Санџак док је овако. Разговарали смо са многима, и сви кажу „како да улажемо, има потенцијала, али се Санџак углавном спомиње кад се догоди неки инцидент, одавде треба бежати а не улагати”. Значи, ми немамо право да казнимо будуће генерације због наших међусобних односа. Према томе, овај договор је и у функцији економског опоравка и развоја Санџака, што је у овом тренутку и највећи интерес. Ако то не учинимо, џаба победа на изборима било коме.

Јесте ли сигурни да такав став има и Сулејман Угљанин?

Не знам, говорим шта су наши мотиви да уђемо у све ово. На крају крајева, то није још ни заживело и имаћемо прилике да видимо ко све и на који начин ради на реализацији свега овога, коме је заиста стало до пуне нормализације.

Да ли је постигнут договор и о заједничком деловању на следећим парламентарним изборима, у смислу неке коалиције или доношењу пакта о ненападању?

Реалан би био тај пакт о ненападању, апсолутно није реалан заједнички излазак на изборе. Али сасвим сигурно би и тај пакт о ненападању био велики помак напред, а до тога треба да се уради још много ствари.

Хоће ли нови савез бити дугорочан?

Све зависи од тога о којим питањима имамо идентичне или сличне ставове. У сваком случају, ми се по много чему разликујемо и те разлике остаће вероватно и даље, али идеја је, бар са наше стране, а то смо и раније предлагали, да треба заједно, као две доминантне странке које делују у Санџаку и које имају највећу одговорност, да стварамо амбијент за нормалну демократску политичку утакмицу. Да се избори не своде на борбу на живот или смрт, да не стрепимо од сваких избора као да идемо на ратиште. Ми и даље желимо да победимо СДА на првим изборима, али по правилима која су уобичајена за сва нормална друштва.

У чему се слажете?

Имамо потпуно идентичне ставове у погледу доношења новог закона о регионалном развоју. Закон је важан, подржавамо његово доношење, али сматрамо да треба да се исправи једна неправда која је учињена у време бившег режима када је шест санџачких општина подељено, потпуно неприродно, па су четири припадале Златиборском, а две Рашком округу – каже Љајић истичући да захтев за обједињавање Новог Пазара, Сјенице, Тутина, Нове Вароши, Пријепоља и Прибоја у један регион нема никакву ни политичку ни етничку позадину него је искључиво реч о економским, географским и саобраћајним критеријумима јер никада бољи међуетнички односи у Санџаку нису били у последњих 20 година него што су сада.

(Политка)