четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Расим Љајић: Могуће је да Србија уђе у Светску трговинску организацију, а да не дозволи ГМО храну
Хроника

Расим Љајић: Могуће је да Србија уђе у Светску трговинску организацију, а да не дозволи ГМО храну

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 11. фебруар 2017.

 Домаћа јавност је изузетно против дозволе узгајања и промета генетски модификованих производа ГМО, што је један од главних услова да Србија постане члан престижне Светске трговинске организације. Међутим, Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникација каже за "Блиц" да је могуће у исто време приступити највећој трговинској организацији на свету, а не дозволити промет и узгајање ГМО.

Љајић каже да краткорочно није велики оптимиста када је у питању ова област јер, наводи, постоји огроман притисак и отпор јавности према гајењу генетски модификоване хране. Ипак, каже он за “Блиц”, постоји начин да Србија постигне и забрану ГМО и чланство у СТО.

Србија још далеко од чланства

- Суштина је да СТО не прихвата било какве рестриктивне мере за производе, и то не само када је у питању ГМО, већ било шта друго. Смета им што постоји забрана као таква, - каже Љајић.

Како наводи, проблем може бити решен тако што ће бити избачен спорни члан закона којим се експлицитно забрањује промет ГМО производима, али да већ у следећим члановима истог закона пропишемо такве услове који се односе на ГМО, а који ће фактички забранити и узгој и промет ових производа.

- Многе земље су ову област уредиле на овај начин, тако да ми не бисмо били ни први ни једини. Тако бисмо задовољили и СТО а, са друге стране, имали забрану за ГМО - прича Љајић, истакавши да забрана узгајања ГМО постоји и да се она неће мењати.

Са друге стране, чланство у СТО није безначајна ствар, јер се ради о највећој економској организацији на свету која окупља више од 160 земаља. У овом тренутку, Србија се са још 25 земаља налази у процесу приступања.

- Чланство у СТО је велико само по себи због кредибилитета и репутације земље, на шта инвеститори врло обраћају пажњу. За њих је онда реч о сигурности улагања и добром пословном амбијенту. У оквиру СТО спорови се решавају много брже него када нисте чланица - објашњава он.

Како наводи, Русија је десет година чекала на чланство, и ушла је у групу ових земаља пре две године.

Шеварлић: Зашто бисмо уништавали своје здравље и пољопривреду

Са друге стране, професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић, који чврсто брани идеју о Србији без ГМО, каже да би свака демократска власт искористила предстојеће изборе да организује, и пита грађане да ли су за узгој и промет ГМО.

- У Србији је свака општина и град, њих укупно 135, од 2013. до данас усвојила одлуку да не жели промет и узгој ГМО - каже он.

На питање да ли је зарад чланства у СТО треба правити уступке по питању ГМО, он каже да нема ништа скупље од здравља.

- Зашто бисмо сектор пољопривредно-прехрамбене индустрије вредан пет милијарди евра некоме предали и трајно уништили. Ми смо десети у свету по извозу кукуруза који није генетски модификован, и други када је у питању соја. Зашто не бисмо од тога направили бум у овој области - прича он.

Како наводи, последице узгоја и промета ГМО могу бити разне, а пре свега реч је о онима које се односе на здравље потрошача.

- Дозволом да се узгаја загадили бисмо све усеве који нису генетски модификовани, а уништили бисмо и привреду, јер бисмо постали зависни од генетски модификованог семена - истиче Шеварлић.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер