Rasim Ljajić: Beogradskoj opoziciji kriza povod za napad na Vučića

 Nismo ništa uradili što nisu i druge zemlje na svetu. Dok smo imali restriktivne mere, kritikovani smo što su one tako rigorozne i obično je navođen primer Švedske, koja je imala najliberalniji pristup.

Bilo je i tada jasno, dodaje sagovornik našeg lista, da se morao napraviti balans između borbe protiv pandemije, što je podrazumevalo značajna ograničenja, i borbe za očuvanje ekonomije, što je značilo izvesna popuštanja.

– Nema zemlje na zemaljskoj kugli koja nije bila suočena sa tim izazovom. Nismo ni mi izmišljali toplu vodu, već smo kao i drugi išli sa postepenim popuštanjem, u skladu sa trenutnom epidemiološkom situacijom. Najpoznatiji svetski epidemiolozi su govorili da nas drugi talas očekuje na jesen, a zapravo smo, na globalnom nivou, imali samo pauzu ili predah i epidemija je nastavljena, tako da mi i ne znamo da li je ovo još uvek prva faza ili je druga stigla prerano. Život je i u takvim okolnostima morao da se odvija, da bi se smanjile negativne posledice na globalnu privredu – kaže Ljajić za naš list.

Prema njegovim rečima, Srbija nije jedina zemlja u kojoj su se u takvim okolnostima održavali izbori.

– U Poljskoj smo u nedelju imali prvi krug predsedničkih izbora, pre toga u Francuskoj drugi krug lokalnih izbora, u Hrvatskoj u nedelju imamo parlamentarne izbore, posle toga u Makedoniji, a za 30. avgust su zakazani i u Crnoj Gori. Naravno da je ova kampanja zbog korone bila potpuno drugačija od svih dosadašnjih, sa daleko manje skupova nego ranije. Ali i ti skupovi na otvorenom svakako da predstavljaju manji epidemiološki rizik od dugotrajnog sedenja velikog broja ljudi u zatvorenim prostorima. Zato je pogrešno loptu prebacivati na taj politički teren. Ovde ili morate imati restriktivne mere ili preći na mere koje podrazumevaju individualnu odgovornost, odnosno zaštitu, da bi se odvijao kakav-takav normalan zivot. Treća opcija je kombinacija ova dva modela, što većina zemalja uključujući i našu i primenjuje – ističe Ljajić.

Poseta premijerke Srbije Ane Brnabić Novom Pazaru, pre nekoliko dana, prošla je u vrlo lošoj atmosferi zbog načina na koji je odgovarala na pitanja novinara u vezi sa kritičnom situacijom koja je zahvatila tamošnje građane.

Pitali smo stoga Rasim Ljajića da li veruje da je istina to što je predsednica Vlade govorila da je tu reč o politizaciji ili o realnoj opasnosti i vrlo lošim uslovima za lečenje.

– Neverovatan mi je stepen površnosti kojim su se pratili događaji iz Pazara u Beogradu, posebno u opozicionom delu javnosti. Naravno da je stanje mnogo teško, jer ima puno inficiranih koji su se, u velikom broju, sa simptomima upale pluća, u kratkom vremenskom periodu javili u bolnicu. Ni mnogo sređeniji zdravstveni sistem od pazarskog to ne bi izdržao. Drugi momenat je nedostatak odgovarajućih kadrova, što je hronični problem svih ovakvih sredina, a posebno što je deo medicinskog kadra ostao van stroja zbog infekcije. Dakle, problem nije nastao zbog nedostatka opreme ili lekova, već zbog kadrovskog deficita. Naravno da je tu bilo i neki organizacionih slabosti – odgovara Rasim Ljajić.

Ističe da je „potpuno pogrešno van ovoga tražiti razloge za ovu kriznu situaciju. Nikada više sredstava nije uloženo u Opštu bolnicu u Novom Pazaru nego u proteklih pet do šest godina. I dalje treba da se ulaže, jer imamo neka odeljenja koja su sagrađena pre 50 ili 60 godina. Sada je izrađen projekat potpune rekonstrukcije najvećeg dela bolnice čija je vrednost 30 miliona evra i koji će se finansirati iz Kancelarije za javna ulaganja. Saosećam sa svakim čovekom koji je izgubio nekog svog u ovoj epidemiji, imam empatiju prema svakom kome je oboleo neko od bližnjih i koji su sa pravom zabrinuti za njihovo zdravlje. Ti ljudi imaju pravo da kažu šta god hoće, bili u pravu ili ne. Međutim, u onoj grupi ljudi, verujte mi, najmanje je bilo takvih“, kaže Ljajić.

Video sam jednu ženu, nastavlja on, kojoj je muž hospitalizovan, nažalost prekjuče je umro…

– Video sam momka koji traži da mu oca hitno prebace u Beograd… Skoro svi drugi su izražavali nezadovoljstvo iz nekih drugih razloga. Protest je svakako bio kombinacija nezadovoljnih ljudi koji su neorganizovano došli na skup i politički organizovanih opozicionih grupacija. To će vam svaki Pazarac potvrditi, jer se manje više svi poznajemo. Nisu oni došli da zvižde Brnabić i Lončaru već rukovodiocima bolnice i protiv lokalne vlasti. Premijerka i ministar su samo bili dobar povod. A onda je opozicija u Beogradu pokušala da koristi ta dešavanja za napad na Vučića, kao da su oni više zabrinuti nego mi koji ovde živimo. A kao što sam rekao, objektivno je za vreme Vučićeve vlasti najviše uloženo u zdravstveni sistem Pazara. Ne govorim to zato što sam član vlade ili što moram, već zaista stvari tako stoje – zaključuje Rasim Ljajić.

(Danas)