уторак, 16. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Раша Недљков: Демократију нам нико не може дати, за њу се морамо изборити ми сами
Хроника

Раша Недљков: Демократију нам нико не може дати, за њу се морамо изборити ми сами

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 22. фебруар 2020.

 Програмски директор организације ЦРТА Раша Недељков рекао је у Новом дану да су "страх и демократија да супротним тасовима". За кампању "На страни демократије" каже да упућује позив свим грађанима да "по својој савести устану у одбрану јавног интереса, јер нам демократију нико не може дати, за њу морамо да се изборимо сами". "Када страх преовлада, ту демократије нема", каже Недељков.

 Говорећи о кампањи организације ЦРТА "На страни демократије", покренутој са намером да "подстакне грађане да стану у одбрану посрнуле демократије", Недељков каже да она упућује много тежи позив од тога да се бојкотују избори или да се изађе на изборе.

"Упућује позив свим грађанима да по својој савести устану у одбрану јавног интереса. Свако од нас има начина на које може да допринесе томе да се, за почетак, не повлачимо у апатију, да се не изолујемо, да се не искључујемо из јавног живота, да постављамо питања, да се информишемо... Све остало доприноси томе да страх преовлада, а када страх преовлада, ту демократије нема. На супротним тасовима су страх и демократија", каже он.

Према његовим речима, демократију нам нико не може дати.

"За демократију морамо да се изборимо ми сами, грађани и грађанке Републике Србије, Постоји веома много заинтересованих страна да демократије у Србији нема, желе да институције буду слабе, да медији буду под контролом", каже Недељков.

Како је рекао, кампањом скрећу пажњу на "огроман проблем присуства страха, на демократију која је озбиљно болесна".

"То видимо сваког дана на сваком кораку, ово је позив да се пробуде грађани. Свако по сопственој савести да донесе одлуке како може да допринесе друштву у ком живи", каже он.

Каже да грађани губе поверење у институције.

"Тамо где нема поверења, рађа се страх. Треба свакодневно да радимо на ширењу вредности демократије, да грађанима понављамо да су они ти који треба да буду питани за све. То не сме да зависи ни од кога другог, до само до грађана. Морају имати прилику да своју вољу изразе слободно, без притисака, на изборима", рекао је.

Демократске принципе, каже он, крше све стране.

"Нема ту сада једне стране, једна страна која је власт има највећу одговорност, јер има највише механизама на рапослагању да спречи урушавање демократије", каже он.

Истиче да се "пред проблемом не сме окретати глава".

Најзаступљенији је председник Александар Вучић, са 40 одсто учешћа у проширеном прајм тајму на телевизијама са националном фреквенцијом, говорио је о међународним актерима, а на другом месту, готово у истом обиму о својим политичким противницима

"Оног момента када се окрене, сагне глава пред проблемом, пред кршењем закона, кад кажемо 'то се мене не тиче' - данас можда не, али сутра ће тај исти проблем покуцати на твоја врата", каже он.

Говорећи о РЕМ-у, каже да "докле год ми као грађани не будемо извршили довољно велики притисак да РЕМ ради свој посао, РЕМ га неће радити".

"Слушаће своје политичке везе које су их тамо и довеле да раде у интересу једне мале скупине, а не у интересу свих грађана. Ништа није усвојено од препорука, тачније усвојени су правилници без кључних мера којима би се на неки начин успоставила равноправност и претпоставка фер извештавања у изборном процесу", каже.

Како је рекао, три четвртине актера на телевизијама са националном покривеношћу су били из власти, и о њима се извештавало позитивно.

"Најзаступљенији је председник Александар Вучић, са 40 одсто учешћа у проширеном прајм тајму на телевизијама са националном фреквенцијом, говорио је о међународним актерима, а на другом месту, готово у истом обиму о својим политичким противницима. Представници те опозиције су имали драматично мањи простор у медијима да образлажу своје идеје и разлоге зашто су се одлучили за бојкот. И када су имали прилику, представљени су негативно. Ту се илуструје да ли РЕМ ради свој посао или не", каже он.

Према његовим речима, "морамо пронаћи ненасилне начине борбе да се деморатија врати у нашу земљу".

Говорећи о кампањи организације ЦРТА, рекао је да РТС није објавио њихову рекламу.

"Без јасног одговор због чега. Пребацивала се одговорност са РТС на РЕМ, упутили су нас да РЕМ да претходно мишљење о тој реклами. РЕМ се огласио ненадлежним, што иначе и није надлежан да унапред оцењује да ли је нешто за емитовање", каже он.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер