Хроника

Радован Караџић: Требало би да будем награђен, а не оптужен

Штампа
уторак, 16. октобар 2012.

ХАГ - Бивши председник Републике Српске Радован Караџић изјавио је у уторак, на почетку своје одбране пред Хашким трибуналом, да би требало да буде "награђен" уместо што је оптужен за геноцид и друге злочине над несрбима током рата у БиХ, 1992-95.

У уводној изјави, која није сведочење, Караџић је негирао и да је икада имао план за геноцид над Муслиманима, које је назвао "Србима друге вере".

"Уместо што сам оптужен за злочине у нашем грађанском рату, требало би да будем награђен зато што сам учинио све што је у људској моћи да до грађанског рата не дође; што сам умањио патње свих цивила; што је број жртава био три до четири пута мањи него што се тврдило; што сам потписао и спровео бројна примирја и заустављао нашу војску пред победама и стално трагао за миром и прихватио четири од пет мировних планова", рекао је Караџић.

Тврдио је и да је "хуманизовао конфликт" и "лично бдео над хуманитарном помоћи" цивилима и наредио "многе акте милосрђа".

"То је мермерна истина која ће временом постајати све јача, а оптужба лажи, пропаганда и мржња биће све слабије", казао је Караџић.

Оптужени је тврдио и да "никада ништа није имао против Муслимана и Хрвата".

Караџић наставља своју изјаву, која није сведочење. По окончању изјаве, извешће пред судије првог сведока одбране, руског пуковника Андреја Демуренка.

Није било назнаке да је у Сребреници неко убијен

Бивши лидер босанских Срба Радован Караџић изјавио је данас пред Хашким трибуналом да није било ниједне назнаке да је после уласка српске војске у Сребреницу 1995. у том граду неко убијен, као и да су српске власти и међународна заједница били изненађени када су сазнали да сви муслимански цивили из тог града желе да оду.

На почетку изношења одбране од оптужби да је одговоран за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева и узимање "плавих шлемова" за таоце током рата у БиХ од 1992. до 1995. Караџић је рекао да су муслиманске снаге под руководством Насера Орића одлучиле да се 1995. повуку из Сребренице, након чега су српске снаге ушле у град где су затекле већином муслиманско становништво.

Он је, наводећи да су српско руководство и међународна заједница били изненађени када су чули да су сви цивили одлучили да напусте Сребреницу, више пута нагласио да није добио ниједну писмену или усмену информацију о томе да је после уласка српских снага забележен иједан инцидент са смртним последицама.

Караџић је рекао да је током рата у БиХ често више веровао међународној заједници него припадницима сопственог народа, што се, како је додао, показало као погрешно. Тако је, рекао је Караџић, и после уласка српских снага у Сребреницу одлучио да не улази још једном у сукоб са руководством војске, лажно је оптужујући за могуће смрти у Сребреници.

После доласка Мадлен Олбрајт, "која је видела неко тело на површини, које је очигледно био неко ко је страдао у војним окршајима, наредио сам најтемељнију истрагу сваке смрти везане за Сребреницу", додао је Караџић. Он је, међутим, истакао да, након што га је на месту председника РС половином маја 1996. заменила Биљана Плавшић, "није више могао да прати ситуацију у вези са Сребреницом".

(Бета-Танјуг)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]