Radovan Karadžić: Trebalo bi da budem nagrađen, a ne optužen

HAG - Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izjavio je u utorak, na početku svoje odbrane pred Haškim tribunalom, da bi trebalo da bude "nagrađen" umesto što je optužen za genocid i druge zločine nad nesrbima tokom rata u BiH, 1992-95.

U uvodnoj izjavi, koja nije svedočenje, Karadžić je negirao i da je ikada imao plan za genocid nad Muslimanima, koje je nazvao "Srbima druge vere".

"Umesto što sam optužen za zločine u našem građanskom ratu, trebalo bi da budem nagrađen zato što sam učinio sve što je u ljudskoj moći da do građanskog rata ne dođe; što sam umanjio patnje svih civila; što je broj žrtava bio tri do četiri puta manji nego što se tvrdilo; što sam potpisao i sproveo brojna primirja i zaustavljao našu vojsku pred pobedama i stalno tragao za mirom i prihvatio četiri od pet mirovnih planova", rekao je Karadžić.

Tvrdio je i da je "humanizovao konflikt" i "lično bdeo nad humanitarnom pomoći" civilima i naredio "mnoge akte milosrđa".

"To je mermerna istina koja će vremenom postajati sve jača, a optužba laži, propaganda i mržnja biće sve slabije", kazao je Karadžić.

Optuženi je tvrdio i da "nikada ništa nije imao protiv Muslimana i Hrvata".

Karadžić nastavlja svoju izjavu, koja nije svedočenje. Po okončanju izjave, izvešće pred sudije prvog svedoka odbrane, ruskog pukovnika Andreja Demurenka.

Nije bilo naznake da je u Srebrenici neko ubijen

Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić izjavio je danas pred Haškim tribunalom da nije bilo nijedne naznake da je posle ulaska srpske vojske u Srebrenicu 1995. u tom gradu neko ubijen, kao i da su srpske vlasti i međunarodna zajednica bili iznenađeni kada su saznali da svi muslimanski civili iz tog grada žele da odu.

Na početku iznošenja odbrane od optužbi da je odgovoran za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva i uzimanje "plavih šlemova" za taoce tokom rata u BiH od 1992. do 1995. Karadžić je rekao da su muslimanske snage pod rukovodstvom Nasera Orića odlučile da se 1995. povuku iz Srebrenice, nakon čega su srpske snage ušle u grad gde su zatekle većinom muslimansko stanovništvo.

On je, navodeći da su srpsko rukovodstvo i međunarodna zajednica bili iznenađeni kada su čuli da su svi civili odlučili da napuste Srebrenicu, više puta naglasio da nije dobio nijednu pismenu ili usmenu informaciju o tome da je posle ulaska srpskih snaga zabeležen ijedan incident sa smrtnim posledicama.

Karadžić je rekao da je tokom rata u BiH često više verovao međunarodnoj zajednici nego pripadnicima sopstvenog naroda, što se, kako je dodao, pokazalo kao pogrešno. Tako je, rekao je Karadžić, i posle ulaska srpskih snaga u Srebrenicu odlučio da ne ulazi još jednom u sukob sa rukovodstvom vojske, lažno je optužujući za moguće smrti u Srebrenici.

Posle dolaska Madlen Olbrajt, "koja je videla neko telo na površini, koje je očigledno bio neko ko je stradao u vojnim okršajima, naredio sam najtemeljniju istragu svake smrti vezane za Srebrenicu", dodao je Karadžić. On je, međutim, istakao da, nakon što ga je na mestu predsednika RS polovinom maja 1996. zamenila Biljana Plavšić, "nije više mogao da prati situaciju u vezi sa Srebrenicom".

(Beta-Tanjug)