петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Радован Караџић: Правично суђење није могуће
Хроника

Радован Караџић: Правично суђење није могуће

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 06. април 2010.

ХАГ – Бивши председник Републике Српске Радован Караџић, оптужен за геноцид над несрбима у БиХ, затражио је данас од Хашког трибунала да из процедуралних разлога обустави поступак против њега, тврдећи да суђење не може бити правично.

Исказ првог сведока оптужбе на суђењу Караџићу, претресно веће Трибунала је заказало за уторак, 13. април.

У поднеску, данас објављеном у Хагу, Караџић је захтев за обустављање поступка засновао на тврдњи да "правично суђење није могуће" због тога што је веће прихватило много пресуђених чињеница из других процеса вођених пред Трибуналом, као и зато што ће у спис бити уведене изјаве које су сведоци раније дали, а да нису унакрсно испитани.

Одбрана је оценила да је тиме терет доказивања пребачен са тужилаштва на оптуженог, чиме је Караџићу ускраћена претпоставка невиности.

Караџић тврди да га је, и пре него што је суђење почело, претресно веће, прихватајући велики број раније пресуђених чињеница и изјава сведока, "затрпало лавином оптужујућих доказа".

Због тога, како сматра одбрана, Караџић "стоји на стартној линији, док је тужилаштво... на милиметар од циљне линије".

"Једноставно нема начина да Караџићу буде правично суђено под тим околностима", пише у поднеску одбране.

Суђење Караџићу почело је пред Хашким трибуналом 26. октобра прошле године уводном речју оптужбе. Оптужени је почетак суђења бојкотовао тврдећи да му суд није дао довољно времена да се припреми.

Пошто је тужилац Алан Тигер 2. новембра завршио уводну реч, судије су три дана касније донеле одлуку да Караџићу поставе браниоца који ће његово заступање преузети у случају да се оптужени не појави у судници.

Процес је настављен 1. марта уводном речју одбране коју је одржао Караџић, а у судници је био присутан и судски постављени бранилац Ричард Харви.

Претресно веће којим председава О Гон Квон намеравало је да 3. марта саслуша првог сведока оптужбе, али је то сведочење одложило док апелационо веће суда не одлучи о Караџићевој жалби на одлуку о наставку процеса.

После одбијања те жалбе, почетак доказног поступка оптужбе саслушавањем првог сведока заказан је за 13. април.

Бивши председник Републике Српске је у две тачке оптужен за геноцид над несрбима у Сребреници и још седам босанских општина, а у преосталих девет тачака за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терорисање и незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца током рата у БиХ 1992-95.

Оптужница против Караджића усредсређена је на: етничко чишћење Муслимана и Хрвата широм БиХ 1992-95, кампању терора против цивила током опсаде Сарајева у истом периоду, узимање УН особља за таоце у мају и јуну 1995, те геноцид у Сребреници у јулу 1995.

Власти Србије ухапсиле су га у Београду у јулу 2008. и изручиле Трибуналу. Караџић је у првом појављивању пред Трибуналом одбио да се изјасни о кривици по тачкама оптужнице, а судија је, потом, у складу с правилима, у спис увео да се оптужени не осећа кривим.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер