Radovan Karadžić: Oboriću presudu kojom sam osuđen na 40 godina; odbrana zemlje je bila ustavna obaveza i da to nisam radio, bilo bi mi suđeno za veleizdaju

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izrazio je, pred sudom u Hagu, uverenje da će presuda kojom je osuđen na 40 godina zatvora zbog genocida i ratnih zločina u BiH "apsolutno i odmah pasti".

Obrazlažući svoju žalbu na tu presudu, Karadžić (72) je rekao da su prvostepenom presudom, pored brojih proceduralnih nepravilnosti, "pogrešno utvrđene činjenice" i da je to "osnova za novo suđenje". Haški tribunal proglasio ga je, 24. marta prošle godine, krivim za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Karadžić je u sudnici danas "mitom" nazvao nalaz iz presude da je bio protagonista sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklananje Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorije BiH radi uspostavljanja srpske dominacije.

"Kako da ih trajno uklonite, ako se posle rata uspostavlja stanje koje je bilo pre rata...To je mit o trajnom proterivanju. Ja sam potpisivao sporazume o povratku izbeglica...Nema načina da je tačno ono što piše u optužnici", kazao je Karadžić.

Rat u BiH, on je nazvao "ratom opština", ograđujući se od dobrovoljaca i paravojnih snaga koje su, po presudi, činile zločine širom BiH. "Njih smo hapsili i sudili im", rekao je Karadžić.

On je odbacio zaključak iz presude da je prvi strateški ratni cilj bosanskih Srba bilo razdvajanje od druga dva naroda.

Tvrdio je da "nema dokaza za optužbe o nameri da se sprovede etničko čišćenje". "Nije trebalo da se razdvoje narodi, nego državne jedinice...Homogenizacija teritorija, a ne premeštanje naroda", naznačio je Karadžić, dodajući da je to bilo "po zakonu".

"Nikada i nigde nisam govorio o razdvajanju populacije, ja kažem državno razdvajanje", kazao je Karadžić, tvrdeći da je "tri Bosne inicirala" Badinterova komisija.

"BiH kao Švajcarska ili kao Brisel"

Kako je rekao, "Srbi su predlagali da BiH bude kao Švajcarska, a Sarajevo kao Brisel".

Karadžić je citirao reči mirovnog posrednika Sajrusa Vensa da "Karadžić želi da izbegne rat po svaku cenu".

"Bez rata nema ni udruženog zločinačkog poduhvata", sugerisao je Karadžić. Podsetio je da je srpska strana, u martu 1992, prihvatila Kutiljerove principe po kojim bi BiH u postojećim granicama, sa tri etničke jedinice, postala nezavisna država.

Tvrdio je da je rat u BiH izbio zato što je predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović povukao potpis sa tih principa.

Negirajući presudu o terorisanju stanovništva Sarajeva, Karadžić je kazao da je "u Sarajevu za 1.400 dana uličnih borbi i rata" bilo manje žrtava nego što bi bilo da je grad zaista bio podvrgnut teroru.

"Poginulo je oko 6.000 muslimanskih boraca i vrlo malo civila, kao i 4.000-5-000 Srba...Srbi su se samo branili, a Muslimani izazivali incidente i optuživali Srbe da bi dobili stranu intervenciju", tvrdio je Karadžić.

Osvrćući se na nalaz iz presude da su srpske snage terorisale Sarajevo da bi prinudile tamošnju vlast na pregovore, Karadžić je rekao da je "upravo obrnuto".

"Muslimani su izazivali teror da bi izbegli konferencije", kazao je on. "Muslimani su gađali sami sebe da bi izazvali vojnu intervenciju. Zašto bi Srbi terorisali Sarajevo da izazovu intervenciju?".

Karadžić je citirao jednog od komandanata Unprofora Majkla Rouza da je "pre pravilo nego izuzetak" da incidente izaziva muslimanska strana.

Rat u BiH posledica nezakonite odluke o otcepljenju

Rat u BiH, Karadžić je prikazao kao posledicu nezakonite odluke muslimansko-hrvatske većine o otcepljenju. "BiH nije imala pravo da se otcepi bez srpske saglasnosti", rekao je.

Podvlačeći da je odbrana zemlje bila ustavna obaveza, Karadžić je ocenio da je "terećen za legalne stvari na koje sam bio obavezan" i da bi "bio suđen za veleizdaju da ih nije uradio".

"Tužilaštvo i, nažalost, presuda, kažu da nisam imao pravo da se protivim secesiji BiH".

Karadžić je tvrdio i da je "presuda puna mojih iskrivljenih reči, koje je tužilaštvo podmetnulo sudskom veću".

Kao primer naveo je svoj govor u Skupštini BiH, 15. oktobra 1991, u kojem je, između ostalog, kazao da će Muslimani nestati, ako muslimansko-hrvatska većina deklaracijom o suverenosti BiH, nasuprot srpskom protivljenju, povede zemlju na "autoput pakla" kojim su prethodno krenuli Hrvatska i Slovenija.

"To je bila molba i upozorenje da se ne radi ono što nas vodi u rat. Taj govor se ne može drugačije tumačiti", tvrdio je Karadžić. "Jedina strana koja je do poslednjeg trenutka popuštala da se rat ne bi dogodio jesu Srbi".

Odgovor na Karadžićevu žalbu na prvostepenu presudu, haško tužilaštvo nastaviće u utorak.

Odbrana Radovana Karadžića zatražila novo suđenje

Odbrana Radovana Karadžića zatražila je danas od međunarodnog suda u Hagu da Karadžiću ponovo sudi, tvrdeći da prvostepeno suđenje, posle kojeg je Haški tribunal osudio Karadžića na 40 godina zatvora zbog genocida i ratnih zločina u BiH, nije bilo pravično.

"Tražimo od vas da ukinete pogrešnu presudu i naložite novo suđenje", rekao je Karadžićev branilac Piter Robinson (Peter) na početku dvodnevne rasprave o žalbi odbrane, ali i tužilaštva, na prvostepenu presudu Karadžiću, izrečenu 24. marta prošle godine.

Tribunal je tada Karadžića (72), bivšeg predsednika Republike Srpske proglasio krivim za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95. godine.

Advokat Robinson rekao je da je raspravno veće Tribunala u presudi "izvelo zaključke" o Karadžićevoj krivici tamo gde "tužilaštvo nije dokazalo" tu krivicu.

"Bilo je to glomazno mega-suđenje zasnovano na pretpostavci da je Karadžić kriv" umesto na pretpostavci njegove nevinosti, kazao je Robinson. I sud i tužilaštvo prekršili su Karadžićevo pravo na fer suđenje, tvrdio je njegov branilac.

Nalaze iz presude o Karadžićevoj krivici za genocid u Srerenici, Robinson je nazvao "nesolidnim, labavim i neistinitim". O proceduralnim greškama Tribunala koje su, po odbrani, prvostepeno suđenje učinile nepravičnim govorila je Karadžićeva zastupnica Kejt Gipson (Kate Gibson).

Sudije su, po njoj, pogrešile kada su Karadžiću, koji se branio sam, uskratile da svedoči u svoju odbranu u narativnoj formi, tražeći da, umesto toga, odgovara na pitanja pravnog savetnika. Odbrana je u žalbi, pored toga, navela da je prvostepeno veće pogrešilo kada nije primoralo generala Ratka Mladića da u sudnici odgovara na Karadžićeva pitanja.

Mladić je to odbio da učini, iskoristivši pravo da ne optuži samog sebe. Zastupnica Gipson naglasila je da su sudije morale obavezati Mladića da odgovori na Karadžićeva pitanja od ključne važnosti za njegovu odbranu.

Kao primer, navela je pitanja: "Da li ste me ikad obavestili o ubistvima u Srebrenici" i "Da li smo mi ikada skovali plan da terorišemo civile u Sarajevu". Karadžićeva odbrana u žalbi tvrdi i da je prvostepenim procesom bilo "nemoguće upravljati" zbog odluke tužilaštva da "Karadžića optuži za 1.000 događaja tokom pet godina u celoj BiH".

Kao nepropisno, odbrana je ukazala na to što je tužilaštvo 82 puta propustilo da Karadžiću dostavi oslobađajuće dokaze, kao i to što je raspravno veće prihvatilo 2,379 činjenica utvrđenih na ranijim suđenjima.

"Time je teret dokazivanja prebačen na Karadžića, jer nikada ni od koga nije traženo da obori toliko činjenica za koje se pretpostavlja da su istinite", naglasila je zastupnica Gipson.

Jedan od osnova žalbe odbrane odnosi se i na nepriznavanje poslaničkog imuniteta Karadžića za govore koje je održao u Skupštini BiH i RS, a koji su u presudi biti citirani kao dokaz njegove kriminalne namere protiv nesrpskog stanovništva. U nastavku žalbene rasprave, brnailac Robinson će govoriti o tome zašto neispravnim smatra zaključak iz presude o Karadžićevoj odgovornosti za genocid u Srebrenici.