уторак, 23. октобар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Радован Караџић: Оборићу пресуду којом сам осуђен на 40 година; одбрана земље је била уставна обавеза и да то нисам радио, било би ми суђено за велеиздају
Хроника

Радован Караџић: Оборићу пресуду којом сам осуђен на 40 година; одбрана земље је била уставна обавеза и да то нисам радио, било би ми суђено за велеиздају

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 23. април 2018.

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић изразио је, пред судом у Хагу, уверење да ће пресуда којом је осуђен на 40 година затвора због геноцида и ратних злочина у БиХ "апсолутно и одмах пасти".

Образлажући своју жалбу на ту пресуду, Караџић (72) је рекао да су првостепеном пресудом, поред бројих процедуралних неправилности, "погрешно утврђене чињенице" и да је то "основа за ново суђење". Хашки трибунал прогласио га је, 24. марта прошле године, кривим за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.

Караџић је у судници данас "митом" назвао налаз из пресуде да је био протагониста свеобухватног удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно укланање Муслимана и Хрвата са великих делова територије БиХ ради успостављања српске доминације.

"Како да их трајно уклоните, ако се после рата успоставља стање које је било пре рата...То је мит о трајном протеривању. Ја сам потписивао споразуме о повратку избеглица...Нема начина да је тачно оно што пише у оптужници", казао је Караџић.

Рат у БиХ, он је назвао "ратом општина", ограђујући се од добровољаца и паравојних снага које су, по пресуди, чиниле злочине широм БиХ. "Њих смо хапсили и судили им", рекао је Караџић.

Он је одбацио закључак из пресуде да је први стратешки ратни циљ босанских Срба било раздвајање од друга два народа.

Тврдио је да "нема доказа за оптужбе о намери да се спроведе етничко чишћење". "Није требало да се раздвоје народи, него државне јединице...Хомогенизација територија, а не премештање народа", назначио је Караџић, додајући да је то било "по закону".

"Никада и нигде нисам говорио о раздвајању популације, ја кажем државно раздвајање", казао је Караџић, тврдећи да је "три Босне иницирала" Бадинтерова комисија.

"БиХ као Швајцарска или као Брисел"

Како је рекао, "Срби су предлагали да БиХ буде као Швајцарска, а Сарајево као Брисел".

Караџић је цитирао речи мировног посредника Сајруса Венса да "Караџић жели да избегне рат по сваку цену".

"Без рата нема ни удруженог злочиначког подухвата", сугерисао је Караџић. Подсетио је да је српска страна, у марту 1992, прихватила Кутиљерове принципе по којим би БиХ у постојећим границама, са три етничке јединице, постала независна држава.

Тврдио је да је рат у БиХ избио зато што је председник Председништва БиХ Алија Изетбеговић повукао потпис са тих принципа.

Негирајући пресуду о терорисању становништва Сарајева, Караџић је казао да је "у Сарајеву за 1.400 дана уличних борби и рата" било мање жртава него што би било да је град заиста био подвргнут терору.

"Погинуло је око 6.000 муслиманских бораца и врло мало цивила, као и 4.000-5-000 Срба...Срби су се само бранили, а Муслимани изазивали инциденте и оптуживали Србе да би добили страну интервенцију", тврдио је Караџић.

Осврћући се на налаз из пресуде да су српске снаге терорисале Сарајево да би принудиле тамошњу власт на преговоре, Караџић је рекао да је "управо обрнуто".

"Муслимани су изазивали терор да би избегли конференције", казао је он. "Муслимани су гађали сами себе да би изазвали војну интервенцију. Зашто би Срби терорисали Сарајево да изазову интервенцију?".

Караџић је цитирао једног од команданата Унпрофора Мајкла Роуза да је "пре правило него изузетак" да инциденте изазива муслиманска страна.

Рат у БиХ последица незаконите одлуке о отцепљењу

Рат у БиХ, Караџић је приказао као последицу незаконите одлуке муслиманско-хрватске већине о отцепљењу. "БиХ није имала право да се отцепи без српске сагласности", рекао је.

Подвлачећи да је одбрана земље била уставна обавеза, Караџић је оценио да је "терећен за легалне ствари на које сам био обавезан" и да би "био суђен за велеиздају да их није урадио".

"Тужилаштво и, нажалост, пресуда, кажу да нисам имао право да се противим сецесији БиХ".

Караџић је тврдио и да је "пресуда пуна мојих искривљених речи, које је тужилаштво подметнуло судском већу".

Као пример навео је свој говор у Скупштини БиХ, 15. октобра 1991, у којем је, између осталог, казао да ће Муслимани нестати, ако муслиманско-хрватска већина декларацијом о суверености БиХ, насупрот српском противљењу, поведе земљу на "аутопут пакла" којим су претходно кренули Хрватска и Словенија.

"То је била молба и упозорење да се не ради оно што нас води у рат. Тај говор се не може другачије тумачити", тврдио је Караџић. "Једина страна која је до последњег тренутка попуштала да се рат не би догодио јесу Срби".

Одговор на Караџићеву жалбу на првостепену пресуду, хашко тужилаштво наставиће у уторак.

Одбрана Радована Караџића затражила ново суђење

Одбрана Радована Караџића затражила је данас од међународног суда у Хагу да Караџићу поново суди, тврдећи да првостепено суђење, после којег је Хашки трибунал осудио Караџића на 40 година затвора због геноцида и ратних злочина у БиХ, није било правично.

"Тражимо од вас да укинете погрешну пресуду и наложите ново суђење", рекао је Караџићев бранилац Питер Робинсон (Петер) на почетку дводневне расправе о жалби одбране, али и тужилаштва, на првостепену пресуду Караџићу, изречену 24. марта прошле године.

Трибунал је тада Караџића (72), бившег председника Републике Српске прогласио кривим за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95. године.

Адвокат Робинсон рекао је да је расправно веће Трибунала у пресуди "извело закључке" о Караџићевој кривици тамо где "тужилаштво није доказало" ту кривицу.

"Било је то гломазно мега-суђење засновано на претпоставци да је Караџић крив" уместо на претпоставци његове невиности, казао је Робинсон. И суд и тужилаштво прекршили су Караџићево право на фер суђење, тврдио је његов бранилац.

Налазе из пресуде о Караџићевој кривици за геноцид у Сререници, Робинсон је назвао "несолидним, лабавим и неистинитим". О процедуралним грешкама Трибунала које су, по одбрани, првостепено суђење учиниле неправичним говорила је Караџићева заступница Кејт Гипсон (Кате Гибсон).

Судије су, по њој, погрешиле када су Караџићу, који се бранио сам, ускратиле да сведочи у своју одбрану у наративној форми, тражећи да, уместо тога, одговара на питања правног саветника. Одбрана је у жалби, поред тога, навела да је првостепено веће погрешило када није приморало генерала Ратка Младића да у судници одговара на Караџићева питања.

Младић је то одбио да учини, искористивши право да не оптужи самог себе. Заступница Гипсон нагласила је да су судије морале обавезати Младића да одговори на Караџићева питања од кључне важности за његову одбрану.

Као пример, навела је питања: "Да ли сте ме икад обавестили о убиствима у Сребреници" и "Да ли смо ми икада сковали план да тероришемо цивиле у Сарајеву". Караџићева одбрана у жалби тврди и да је првостепеним процесом било "немогуће управљати" због одлуке тужилаштва да "Караџића оптужи за 1.000 догађаја током пет година у целој БиХ".

Као непрописно, одбрана је указала на то што је тужилаштво 82 пута пропустило да Караџићу достави ослобађајуће доказе, као и то што је расправно веће прихватило 2,379 чињеница утврђених на ранијим суђењима.

"Тиме је терет доказивања пребачен на Караџића, јер никада ни од кога није тражено да обори толико чињеница за које се претпоставља да су истините", нагласила је заступница Гипсон.

Један од основа жалбе одбране односи се и на непризнавање посланичког имунитета Караџића за говоре које је одржао у Скупштини БиХ и РС, а који су у пресуди бити цитирани као доказ његове криминалне намере против несрпског становништва. У наставку жалбене расправе, брнаилац Робинсон ће говорити о томе зашто неисправним сматра закључак из пресуде о Караџићевој одговорности за геноцид у Сребреници.

 

(Бета)
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће Васељенска патријаршија дати аутокефалност "Украјинској православној цркви"
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер