Радован Караџић: Лично сам са Холбруком креирао првих шест тачака Дејтона

ХАГ – Бивши предсједник Републике Српске Радован Караџић у интервјуу Срни оцјењује да би независност Српске била најбоља опција, али само ако би то било договорено споразумом три стране, и истиче да нe би жртвовао мир за независност, те да не сумња да ће сва три народа, прије или касније, схватити да доминацију нико неће моћи да оствари.

Караџић сматра да је најреалистичнији правац за БиХ - Дејтон, те да је оно што је у њему измијењено нелегалним акцијама најлакше поништити - легалним одлукама. Он је нагласио да је лично са амбасадором Холбруком и најближим сарадницима креирао првих шест тачака Дејтона које су сада донекле измијењене, као и да многи покушавају да Дејтонски споразум заувијек промијене, посебно они који би требало да га, заправо, примијене.

Федерација од три ентитета својевремено би избјегла рат, сматра Караџић и упозорава да би сваки покушај централизације био разоран за БиХ, више него што је био за Југославију, а завршио би истим резултатом - све би се распало.

Караџић наводи да је потпуно погрешно рећи да је Република Српска настала у рату, јер је она створена три мјесеца прије рата, на бази демократских права, која је признавао сваки каснији мировни план, и то у згради Скупштине предратне БиХ. Рат је избио зато што су покушали да оспоре и војно униште Републику Српску, а не зато што је она формирана, појаснио је некадашњи лидер Српске и СДС-а.

Караџић оцјењује да Република Српска није изневјерила његова очекивања, подсјећајући да су својевремено сви утицајни елементи у свијету у били против ње. Ипак, све њих су побиједили они који су били спремни да дају своје синове у борбу - нагласио је он.

Бивши предсједник Српске дубоко жали што су сва три народа патила - низашта и истиче да још чека да се појави храбар муслимански лидер који би обавијестио муслимански народ да су Срби прихватили оба оригинална муслиманска приједлога: и господина Изетбеговића - да се БиХ реаранжира у три републике, и г. Зулфикарпашића - да БиХ остане јединствена, у Југославији.

Они који су хтјели, и још хоће, сто одсто власти у сто одсто БиХ - у потпуности су одговорни за рат и за све патње становништва БиХ, поручио је Караџић у интервјуу Срни.

Када би данас био у ситуацији да одлучује, Караџић не би давао сагласност да ико ко оспорава Републику Српску има икакву улогу у заједничким органима БиХ. Такви могу да раде шта хоће у Федерацији БиХ, објаснио је он, али није прихватљиво да буду у заједничким тијелима када оспоравају пола БиХ.

Караџић оцјењује да је велика ствар што у самој Републици Српској данас нема спорова о фундаменталним стварима, тако да она не може бити угрожена или уништена. Чим Република Српска буде безбједна, треба да крене економски напредак сваке породице и појединца у Cрпској. Дакле: слобода, опстанак Pепублике Cрпске, културно и духовно уздизање, а онда ће економија и друга поља да напредују сама - закључио је он.

Некадашњи лидер Републике Српске и СДС-а истиче да би био за улазак и Републике Српске и Србије у ЕУ ако Унија остане каква је сада, без прерогатива супранационалне државе, и ако би Српска и Србија биле равноправни чланови. Караџић појашњава да се не зна тачно шта ће ЕУ бити сутра и каква ће бити њена коначна слика, јер се она мијења из дана у дан под теретом економске кризе.

Он позива на опрезност и подсјећа да су се југословенске републике осјећале некомфорно у лабавој југословенској федерацији, много лабавијој него што ЕУ може ускоро постати, a сада журе да свој суверенитет предају новој заједници, у којој ће сви бивши Југословени имати знатно мању, безначајнију улогу него што су је имали у Југославији.

Караџић је у писаном интервјуу Срни из Хага, гдје против њега траје процес због оптужби да је крив за злочине током ратних сукоба у БиХ, истакао да би опет, ако би био захваћен околностима какве су биле деведесетих година прошлог вијека, испунио своје дужности, без обзира на то колико би га то коштало.

Мада би радије писао књиге и играо се са унуцима и праунуцима када дођу, него се бавио политиком, Караџић је навео да је дужност нешто што човјека чини - човјеком, поготово ако се она односи на његове обавезе према другима.

Има ствари које се морају обавити без запиткивања, и морају бити обаљене у складу са срцем и дужностима, закључио је Радован Караџић у интервјуу Срни и додао да су чланови његове породице пропатили много више од њега, али да нису приговарали, већ су заједно дијелили тешкоће.

(Срна)