Хроника

Радослав Сикорски: Немачка је дужна да предводи излазак ЕУ из дужничке кризе

Штампа
среда, 30. новембар 2011.

Припремајте се за најгоре, предлажу аналитичари Организације за економску сарадњу и развој у свом реферату од понедељка. Надолазаћи „девети талас“ рецесије прети катастрофалним последицама по све глобалне економије, не само по ЕУ или САД. Али пре свега Европи, која може да повуче у вир све остале регионе. У уторак на новој рунди преговора министара финансија зоне евра водила су се нова трагања за рецептом који би омогућио да се избегне крах.

Осим дежурне теме Грчке, министри финансија су размишљали како да увећају стабилизациони фонд, макар до билион евра. Одлука да се у том циљу употреби тактика полуге одавно је донета на самиту ЕУ. Само практичних помака, како то на све стране бива, нема. Сви погледи уперени су у Немачку. Она, по мишљењу пољског министра иностраних послова Радослава Сикорског, просто је дужна да предводи излазак ЕУ из дужничке кризе. И да не омета Европску ЦБ у куповини европских дужничких обвезница. Нека уследи скок инфлације, свеједно то је боље него тотални крах.

У саветима и идејама врхушка ЕУ не осећа дефицит. Попут оних који виде универзални лек у емисији јединствених европских обвезница. Или елитних обвезница: у њиховој емисији треба да учествују само земље са највишим кредитним рејтингом. Или у спасавању од баласта који вуче на дно зону евра, нудећи да се њена бројност сузи са 17 на 7-8 економски јаких партнера. А можда, како предлаже Волфганг Шојбле, рационалније би било да свака земља, како се он изразио, испуни домаће задатке у оквиру новог савеза стабилности? Избор, као и медаља, има две стране. Мишљење нашег експерта, директора Института за финансијска тржишта финансијске академије Јакова Миркина.

- Свака одлука у насталој ситуацији у зони евра дели се на два дела: хитне мере и дуготрајна реструктуризација. Неправилна је тежња дужника да пребаце сав терет на земљу која је локомотива економије, Немачку. То бреме може да се изнесе само заједнички. Овде могу бити донете разне одлуке: европске обвезнице, откуп одређених обвезница – све то је питање механизама. Одустајање од строге контроле динамике новчане масе и параметара инфлације везаних за њу. Емисија, отплата проблематичних дугова, мислим да од ове одлуке зона евра никуда не може. Дугорочно решење је такво да је потребна реструктуризација.

Друга варијанта претпоставља консолидацију буџета зоне евра, ограничење овлашћења појединих држава у буџетском финансирању, сматра професор Миркин. Биће такође потребан механизам мониторинга и санкције у погледу земаља које крше своје обавезе вођења избалансиране буџетске политике.

Финансијска тржишта, у првом реду европска, напето очекују 8-9. децембар, датуме кризног самита ЕУ, када коначно треба да буду усвојене нешто одређеније мере.

(Глас Русије)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]