петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Радио Слободна Европа: Неразјашњена ратна прошлост генерала Диковића
Хроника

Радио Слободна Европа: Неразјашњена ратна прошлост генерала Диковића

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 24. јануар 2012.

 Министар одбране Србије Драган Шутановац демантовао је документ Фонда за хуманитарно право у којем се начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Љубиша Диковић оптужује за неспречавање тешких ратних злочина на Косову, означивши га као потпуно лажан, а у неким сегментима и монструозан. Додао је да очекује да ће државни органи адекватно реаговати, а Диковић затражити заштиту на суду и да ће то бити велика провера демократије у Србији.

Наташа Кандић, челница Фонда за хуманитарно право одговара да је запањена Шутановчевом реакцијом, тим више што чак и у Милошевићево време документе Фонда нико није назвао лажним.

Генерал-потпуковник Љубиша Диковић, нови начелник Генералштаба Војске Србије, кога је председник Србије Борис Тадић на ту функцију поставио у децембру 2011. године, нема чисту прошлост. Ово за Радио Слободна Европа каже Наташа Кандић, челница Фонда за хуманитарно право, који је сачинио досије Диковића.

Докази на којима се заснива пресуда Хашког трибунала у предмету Милутиновић и други, преживеле жртве из Дренице, које су сведочиле у Трибуналу или дале изјаву Фонду, као и документи из јавне Базе података Хашког суда, указују на многе тешке и масовне ратне злочине према албанским цивилима у Дреници, зони одговорности Љубише Диковића, који је био командант 37. моторизоване бригаде Војске СРЈ.

Иако је имао обавезу да спречи злочине, па чак и признао да су их чинили његови војници, Диковић то није учинио, а постоје и докази који сведоче о безобзирној пљачки албанске имовине у којима је и сам учествовао, каже Кандићева.

Она сматра да официр попут Љубише Диковића није достојан да буде начелник Генералштаба Војске Србије и позива надлежне органе да председнику Тадићу предоче чињенице о његовом поступању током рата на Косову, као и доказе Хашког суда о ратним злочинима у зони одговорности ратног команданта Диковића.

"Тамо где је била 37. моторизована бригада догодили су се страшни злочини. Пре свега, ту је Избица. И сведочење самог Диковића као сведока одбране у Хашком трибуналу прилично је јасно, он ниједног тренутка не спори да су његове јединице биле у Избици. Он каже да су јединице имале контакт са цивилима. У дугим расправама, на основу питања тужилаштва, он у једном тренутку каже да је војска, односно, да су његове јединце ушле у село Избицу, а потом каже да су само прекидали дејства и изводили цивиле", каже Кандићева.

О страхоти злочина у Избици, наглашава она, говори податак да је убијено више од 100 људи према евиденцији Хашког трибунала, а најмање 119, према евиденцији Фонда за хуманитарно право:

"Међу посмртним остацима нађена су само два тела за које се може рећи да су у униформама Ослободилачке војске Косова. Иако то није доказ да су они стварно били припадници ОВК с обзиром да тада на ливадама села Избице није било никаквих борби. Било је само одвајања из огромне колоне окупљених људи, једног великог збега, издвајања мушкараца, поделе у групе и онда убијања", наглашава челница Фонда за хуманитарно право.

Кандићева наводи и податак да је у близини Глоговца, "у тим такозваним ископинама, јамама, извршено најбруталније стрељање сељака, да су довођени у групама и да су стрељани".

"Онда, тај Ћирез, та џамија која се помиње као место где су неки очеви последњи пут видели малолетне синове, нестанак 25 малолетника чија тела још увек нису нађена, уз то и силовање албанских жена. Ми у том извештају не наводимо имена жена о којима имамо податке да су биле силоване, наводимо имена и идентитет само оних које су после силовања и тешког сексуалног злостављања убијене", рекла је Наташа Кандић.

Министар одбране Србије Драган Шутановац, демантовао је саопштење Фонда за хуманитарно право, у којем се начелник Генералштаба Војске Србије, генерал-потпуковник Љубиша Диковић оптужује за ратне злочине на Косову, рекавши да је "потпуно лажно“:

“Заиста непримерено, а у неким сегментима и на доста монструозан начин оптужује генерала Диковића за злочине које је својим чињењем или нечињењем дозволио са позиције на којој је био. Морам да кажем да су, пре него што је генерал Диковић постављен на ту дужност, извршене све провере о његовом раду у прошлости, а у току јучерашњег дана и јутрос рано извршили смо провере и у односу на досије, за који кажем да је потпуно лажан”, рекао је Шутановац.

Деманти министра одбране је запањујући, одговара Наташа Кандић и додаје:

“Ни за једно наше саопштење или документ никада нико није рекао, чак ни у Милошевићево време, да је лажан, тако да је ово први пут за двадесет година колико се бавим људским правима и ратним злочинима, да чујем да неко за извештаје Фонда за хуманитарно право каже да су лажни. Његова реакција или деманти прилично су дезоријетисани јер иза сваке тврдње ми наводимо извор податка, искључиво наводимо оно што је утврђено и речено пред судским органима или што кажу сведоци којима смо дали поверење, односно, сведоци који су сведочили пред Хашким трибуналом”, каже Наташа Кандић.

Нема, дакле, ниједне констатације, осим саопштења у којем се врло пристојним језиком каже да новопостављени начелник Генералштаба нема чисту прошлост, додаје челница Фонда за хуманитарно право.

“Да ли је тај који је водио те јединице требало да спречи злочине, посебно ако су се они понављали? Да ли је требало да против починилаца покрене не само дисциплински него и кривични поступак? Да ли је морао после октобра 2000. године да изађе у јавност и каже шта се у његово време тамо догађало?”, пита Кандићева.

 И Беџет Шаља, председник косовског Одбора за заштиту људских права и слобода, који се такође бавио злочинима српске војске и полиције на Косову, посебно у региону Дренице, командне одговорости Љубише Диковића, оцењује за Радио Слободна Европа да је запрепашћујући чин постављање Диковића на положај начелника Генералштаба Војске Србије, уместо његовог процесуирања, што, закључује, указује на покушај српског руководства да помете под тепих ратне злочине који су тамо почињени.

"Ми смо и раније обавештавали јавност о тим злочинима, у свим тим местима где је на стотине и хиљаде цивила убијено. Он би требало да одговара и кривично за своје злочине, а не да се унапредјује, ако желимо да успостављамо нормалан однос између Албанаца и Срба, између Косова и Србије. Треба да се суочавамо са онима који су чинили злочине, без обзира на њихову националну припадност. Треба да будемо на страни жртава и да изведемо пред лице правде све који су одговорни за ратне злочине. То у Србији није случај јер она уместо тога покушава да рециклира прошлост и унапређује оне који су одговорни за злочине", каже Шаља.

Министар Шутановац у демантију налаза Фонда износи чак и следећу тврдњу:

 „Лаичким увидом у лични досије генерала Диковића може се утврдити да он није био на позицијама и локацијама за које га ФХП оптужује“.

 Међутим, у септембру 2007. године Љубиша Диковић као сведок одбране пред Хашким трибуналом сам демантује ову Шутановчеву тврдњу. Ево инсерта из тог сведочења који је Радио Слободна Европа превела:

Коју позицију сте имали 1999. године?

ДИКОВИЋ: 1999. године био сам бригадни командант.

Које бригаде?

ДИКОВИЋ: Командант 37. Моторизоване бригаде.

Када је 1999. године први део ваше 37. Моторизоване бригаде стигао на Косово?

ДИКОВИЋ: Први део моје бригаде стигао је на Косово и Метохију почетком марта 1999. године.

На чију команду?

ДИКОВИЋ: Стигао сам тамо на заповест више команде, а то је био Ужички корпус Друге Армије Војске Југославије.

Хашки трибунал је процесуирао само највиши командни ланац војске и полиције, али поставља се питање зашто српско Тужилаштво за ратне злочине није ништа предузело у погледу истраге Диковићеве ратне прошлости на Косову, с обзиром да је имало приступ истој документацији којој има и Фонд за хуманитарно право. На ово питање Наташа Кандић одговара:

 „Хашки трибунал је у предметима Тужилац против Милошевића, Тужилац против Шаиновића, Милутиновића и осталих, чак и у предмету Властимир Ђорђевић, позивао безброј генерала да сведоче и све су то били сведоци одбране отпужених. Толико је, дакле, чињеница утврђено за сваку ону институцију – пре свега мислим на Тужилаштво за ратне злочине – да може лако да их покупи и покрене кривичне поступке. Међутим, реч је о генералима, а покретање поступака против генерала који годинама заузимају врло високе позиције, било у државним институцијама, било у политичким партијама – то се овде не догађа“.

На констатацију да је он био Милошевићев генерал, Кандић каже:

"Сви су Милошевићеви генерали, нема ту генерала који нису били на Косову. Ми смо поднели кривичну пријаву против генерала Божидара Делића. Међутим, поводом те кривичне пријаве, иако је веома документована, чак и утврђеним чињеницама у суђењима пред Хашким трибуналом, у којој чак имамо и војника, припадника 549.Моторизоване бригаде, који сведочи о томе шта су припадници јединице те бригаде починили у селу Трње – ништа се није покренуло. Код нас генерали не одговарају, што се може потврдити и у предмету 37. Одред, када смо поднели кривичну пријаву против Радослава Митровића. Истрага је започета, он и још неколико припадника тог одреда посебних јединица полиције – пуштени су из притвора. Од тада се никада ништа више није догодило. Овде постоји спремност да се процесуирају они који су директни починиоци, али нема оних који су главни кривци, најодговорнији за све те тако тешке и масовне злочине, пре свега на Косову“, оцењује Кандићева.

(Радио Слободна Европа)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер