Радио Слободна Европа: Каква ЕУ чека земље Западног Балкана?

Након што се Европској унији 1. јула наредне године придружи Хрватска, свидело се то нама или не, настаће значајно затишје у проширењу ЕУ на Западни Балкан.

Црна Гора тек што је започела завршне преговоре који би, од оптимистичног примера Хрватске, могли трајати шест, до мање оптимистичног примера Турске, могли се развући на неограничен број година, Србију тек чека одређивање датума за ту завршну фазу, Македонија није и не зна се када ће решити спор око имена са Грчком, Албанија начини корак напред, па се врати најмање корак уназад, Босна и Херцеговина тек сања о томе да до краја године буде у могућности да преда кредибилну апликацију на основу које би могла рачунати на кандидатски статус, док Косово, уз проблем комуникације са Београдом, има једнако битну препреку која му руши снове о европским перспективама - пет европских чланица које нису чак расположене да га препознају као државу. Све то указује да ће проћи озбиљан број година док наредни западнобалкански кандидат покуца на европска врата.

Посебно питање је - шта ће тамо затећи?

Готово сигурно то неће бити Унија какву данас видимо. Када су неминовне промене у питању, до краја ове године ће на снагу ступити механизам по којем ће Шенген, тај простор слободног кретања унутар већине европских чланица, бити могуће ставити ван снаге тек на основу договора две суседне државе Уније. Од тада, путник са Западног Балкана, без обзира што у џепу носи биометријски пасош какав немају ни сви његови европски суседи, неће бити сигуран да га на путовању Европом неће зауставити и контролисати на некој од њених унутрашњих граница. А ту не говоримо о докидању Шенгена као евентуалном уступку онима у Европи који се имиграната боје више од осталих - говоримо о одлуци коју су министри унутрашњих послова Европске уније донели једногласно (!). Очито да у Унији, чији систем одлучивања најчешће одликује сукоб различитих мишљења и дуго тражење компромиса, најлакше су се споразумели око рестрикција и, макар привременог, затварања у своје националне оквире.

Многи то доводе у најужу везу са све снажнијим популизмом у европским државама, који се хранио и још увек се храни сада већ предугом кризом.

„Од почетка економске, финансијске и социјалне кризе септембра 2008. године, видимо да су мере стезања каиша примењене у многим државама. Као последица тога, појавио се очај у многим друштвима, али и револт и протести. Европске и финансијске институције се доводе у питање, али и присуство странаца, имиграције. Сви ти елементи објашњавају зашто се Европа окреће десно", каже професор политичких наука на Слободном универзитету у Бриселу, Паскал Делвит.

А криза још увек не показује знаке попуштања. У еврозони све више њених ауторитета гласно размишља да се, као заражено ткиво, Грчка из ње уклони - најављују неки, до краја ове године. Сама на тешким мукама, грчка влада најављује да, уколико она не успе у стављању земље на ноге, наредна влада ће за свој посао бити плаћана драхмама. Уз Грке, спас у новцу пореских обвезника остатка Уније већ су потражили Ирци, Португалци, тражили и траже Шпанци, готово сигурно ће се у том друштву наћи Италијани, Кипрани... Листа није затворена, уз све гласније негодовање оних који за сада плаћају, попут Немаца, чији би интерес могао да одлучи колико ће још дуго трајати ова драма.

Готово као логична последица долази и прича о Европи у две брзине, друштву јаких и осталих, више и мање Европљана. Заиста, како ће тај пројекат изгледати у време када се западнобалканско друштво нађе непосредно пред његовим вратима?

„Мислим да ће ово бити Европска унија концентричних кругова где има разноразних иницијатива којима се чланице могу придружити или не, исто као Шенген. На пример, сада Енглеска и Ирска нису у Шенгену. То значи да ће се сваки пут одлучивати хоћемо ли се тој иницијативи придружити или не. Значи да ће Унија бити мање кохерентна него што је данас“ , каже Александра Стиглмајер из Европске стабилизацијске иницијативе.

Биће то, вероватно, изазов и интеграцијским мотивима држава из чекаонице. Међутим, указују добронамерни, европски проблеми никако не би смели бити разлог да се не бавимо својим проблемима, који су, за разлику од европских перспектива, присутни и нагомилани ту, данас, пред самим кућним вратима.

Аутор Елвир Буцало

(РСЕ)