четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Раде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута: Поручујемо властима и свим одговорнима да нас више не провоцирају, јер ако се решимо на штрајк неће никоме бити добро
Хроника

Раде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута: Поручујемо властима и свим одговорнима да нас више не провоцирају, јер ако се решимо на штрајк неће никоме бити добро

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 29. јул 2020.

"Поручујемо властима и свим одговорнима да нас више не провоцирају, јер ако се решимо на обуставу рада неће никоме бити добро. Онда ће схватити шта смо и ко смо", каже за Нова.рс председник Синдиката лекара и фармацеута Раде Панић, један од потписника иницијативе под слоганом "Уједињени против ковида". То је Панићев одговор на све чешће притиске са којима се суочавају потписници петиције, а неки се, јер више не могу да издрже, одлучују и на то да дају отказ.

“Не позивамо на обуставу рада, него упозоравамо их да нас не провоцирају, да им не показујемо стварно какав нам је став”, каже Панић и на тај начин се супротставаља притисцима којима су изложени потписници иницијативе којом се тражи смењивање Кризног штаба и другачији начин борбе против короне. Отворено писмо је потписало више од 2.700 здравствених радника.

Један од најупечатљивијих примера притисака је случај докторке Саше Љуштине са Клинике за гинекологију и акушерство КЦС, која је потписала петицију, а након тога на послу доживела својеврсно кажњавање. Због свега је решила да да отказ и поручила: “Ако Србији не требам, Данској требам”.

 “У 10 сати ми је наређено да променим одељење, да не улазим у операциону салу и да до 14 сати напустим своју лекарску собу, односно да изнесем своје ствари”, испричала је докторка Љуштина, додајући да јој се после тога нико више није обратио ни да јој објасни зашто јој је наређено да напусти лекарску собу, нити да повуче ту изјаву.

Тиме је докторка Љуштина демантовала изјаву министра здравља који је пре неколико дана поручио да потписнике петиције нико не сме да дира.

“Ја вам кажем, како… ко ће њих да дира? То није тема, не да их нико неће дирати него не сме нико да помисли на то. Молим вас, па ми живимо у крајње… па нисмо ми неко племенско друштво, немојте нас вређати, стварно нема смисла”, рекао је министар Лончар на конференцији за новинаре Кризног штаба. .

Наш саговорник, Раде Панић, подсећа да лекари који се суочавају са притисцима или мобингом морају сами, лично, да се обрате надлежним службама, јер је таква законска процедура. Сви они који се на то одваже имаће сваку врсту подршке Синдиката лекара и фармацеута.

“Заштита и остваривање права у појединачним случајевима је дуготрајан процес, некад тешко остварив. Са друге стране, када нас је више и када смо уједињени, лакше је. Позивамо колеге које се суочавају са притисцима, након што су потписали отворено писмо, да имају поверења у нас. Спремни смо да пружимо подршку, као и правну и медијску помоћ и све остало. Спремни смо да помогнемо било коме ко је запослен у здравственом систему, без обзира на то да ли је наш члан или није”, поручује Панић.

Он, ипак, истиче да је свестан тога да сви такви поступци дуго трају, јер институције не раде свој посао.

“Проблем је и то што су најчешће ти прогони врло перфидни. Докторки Саши су онемогућили улазак у салу, чиме су је онемогућили да ради оно за шта је најпозванија”, констатује Панић и подсећа на случај докторке Љуштина.

И адвокати нуде помоћ

Подршку лекарима пружили су и адвокати, на списку их је око 300. Један од њих је Јован Рајић који је понудио правну помоћ свим потписницима петиције који се суочавају са било којом врстом притиска.

У изјави за наш портал Рајић каже да су се поједини лекари јављали за правни савет.

“Углавном се своди на неке брзинске правне савете. Добра ствар је у томе што је више мојих колега препознало потребу ових људи и решило да се солидарише са њима. Иницијативи за бесплатну правну помоћ придружило се још адвоката”, каже Рајић и додаје да су они на располагању лекарима који, како кажу, “раде свој посао и не занима их политика”.

(Нова.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер