недеља, 25. октобар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Раде Панић: Почетак епидемије смо дочекали са апсолутним недостатком заштитне опреме, имали смо довољно времена да спремимо и да не буде толико преминулих
Хроника

Раде Панић: Почетак епидемије смо дочекали са апсолутним недостатком заштитне опреме, имали смо довољно времена да спремимо и да не буде толико преминулих

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 26. септембар 2020.

 Могућности да вас као лекара малтретирају, злостављају и уцењују у здравственом систему Србије су заиста - огромне, каже др Раде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије (СЛФС), у покушају да сумира претходних шест месеци епидемије коронавируса у нашој земљи из угла оних на првој линији фронта - лекара и здравствених радника.

Српско здравство је епидемију коронавируса дочекало десетковано – у старту нам је недостајало 15 одсто лекара и медицинског особља, што је последица отпуштања уназад бар шест година – стоматолога, медицинских сестара и техничара, одлазака у пензију и иностранство без адекватног запошљавања нових – просечна старост лекара је 55 година, казао је Панић за Нова.рс.

При томе су, додаје, задржани немедицински радници.

"И то не хигијеничарке, болничари, кувари… који раде са пацијентима и учествују у процесу неге и збрињавања, већ економисти и правници. Данас у болницама имате запослене молере, армираче… који немају шта да раде. Имамо и професора физичког који је запослен преко везе у клиничком центру у једном граду да би – радио физикалну медицину са децом!? Тај недостатак радника од 15 одсто је било нешто што нас је унапред у овој епидемији ставило у незгодан положај. То је проблем и у редовном раду, а то је било тек посебан проблем у епидемији", навео је.

Званичан почетак епидемије дочекали смо са апсолутним недостатком заштитне опреме и директорима који нису били спремни и способни да организују рад здравствене службе, додаје. 

"Каже се да у епидемији нема хитне ствари – то значи да не можете, док траје епидемија, да приђете пацијенту без заштитне опреме. И то не због ваше заштите, него безбедности следећих пацијената, када је лекар потенцијални преносилац који може да зарази нове пацијенте. То је, у крајњој инстанци – и кривично дело. Управо су зато здравствени радници од 2002. обавезни да приме вакцине. Министарство ни то не спроводи. Да бисте радили у здравственој установи, морате бити имунизовани да се не бисте разболели и да не бисте даље ширили ту инфекцију. Првенствено мора да се заштити – пацијент", објашњава Панић.

Директори клиника забрањивали запосленима да се заштите

"На почетку епидемије смо имали писане доказе да се запосленима забрањује да се носи и користи чак и оно што се имало од заштитне опреме. У случају клинике 'Лаза Лазеревић', колега је купио маску и донео на посао, хтео је да је користи, али му је директорка – ем забранила, ем га казнила. Одбијено му је од плате што је носио заштитну опрему на свом радном месту, коју је при томе – сам купио. До те мере су ишли против здравља и безбедности здравствених радника да су нам забрањивали да се и сами опремимо", наводи Панић.

Недостатак заштитне опреме, а то је, како каже, и Предраг Кон на крају признао, био је – велики.

"Да цитирам професора Радовановића - затекла нас је епидемија са количином заштитне опреме коју је некада цела Југославија трошила на једној вежби цивилне заштите. Апсолутно није било заштитне опреме осим у КБЦ 'Драгиша Мишовић', где је од почетка до краја било ове опреме, можда не комплетне, али је то разумљиво, јер је била општа несташица на тржишту. Обавеза министра здравља је, по закону о заштити од заразних болести била да још у децембру 2019. препозна опасност и до марта предвиди колико треба заштитне опреме, како би се на време набавила. То није учињено, јер су се очигледно спремали за изборе и имали преча посла", каже Панић.

И додаје - неко у кризном штабу, а имају целу екипу од 20 људи где су и ПР-ови, није знао да их саветује да није добро када се у епидемији изгуби поверење.

"И да је апсолутно контраидиковано да лажете и грађане, а посебно да лажете здравствене раднике. Усадили су нам страх и несигурност шта ће се десити ако се понови та ситуација. Јер, пазите – сигурно је да ће поново бити раста новооболелих и у тој ситуацији долазимо у прилику да не можемо да се одбранимо. Створен је нови проблем, без решења", оцењује.

Велики број заражених лекара

"Имали смо велики број заражених здравствених радника, и преко 30 преминулих лекара и стоматолога. Од тога је двоје било у пензији (један од њих је радио у пензији). Сигурно их је 25 преминулих директно било повезано са заражавањем на послу и следствено томе су преминули од ковида", наводи Панић.

Каже и да се кризни штаб правдаода то није много у односу на Италију и друге земље.

"А заборављају да је код нас коронавирус стигао после Италије, Шпаније, Кине, да смо имали довољно времена да се спремимо и да не бисмо имали толико заражених и преминулих. Нисмо успели да исправимо колико је било преминулих сестара и техничара од ковида-19, та бројка је вероватно још и већа. Сигурни смо и да највећи изнети број од 750 заражених здравствених радника заправо три до пет пута већи. То знамо по организацији рада медицинске службе – дуго нико није могао да оде на одмор", навео је саговорник Нова.рс.

Поново расте број оболелих

Сада поново креће број новооболелих у већем броју, каже Панић.

"Евентуално ново увођење ванредног стања може само да буде оправдање за легално пребацивање лакара из установе у установу. Јер, ако нема ванредног стања, нема радне обавезе, па онда никога не може пребацити, а да није добровољно пристао на то. Зато је на том списку добровољаца од 14 лекара остао само мој потпис. Јер, ја инсистирам да одем у ковид јединицу да видим како се ради и да са подацима изађем у јавност. Остале колеге су бесне, како се поступало са њима, не мали број њих је оболео и неће добровољно да се јаве, и чекају да им се написмено да радна обавеза", објашњава.

А радна обавеза, појашњава, може да буде уведена само у ванредном стању.

"И то није регулисана законом који се тиче здравства, већ Законом о војсци. И то је врло упитно, јер се радна обавеза односи на привредна друштва и људе који нису у здравственом систему. Мене су неки прозивали да се залажем за враћање ванредног стања. Не, не залажем се, него кажем да је једино за време ванредног стања могућа радна обавеза и премештање медицинских радника. А то не значи да се истовремено морају применити и мере закључавања грађана и присиљавања пензионера да хлеб купују у 4.00 ујутру. То све говори о неспособности државе, малтретирању грађана не би ли им усадила страх, а онда иду по принципу: Ћути, може да буде и горе", казао је Панић.

Претња отказима за "Уједињене против ковида"

Председник синдиката лекара и фармацеута каже и да је тренутно на делу "једна замршена ситуација где се покушава омаловажавање или дезавуисање бунта против тога што се колеге смењују јер су потписале за 'Уједињене против ковида'".

"Имате ситуацију да је начелник пренео колегама у Ужицу да они који су потписали за 'Уједињене против ковида' не могу више нигде да буду ни на месту шефа, ни на месту начелника, нити на било каквом другом одговорном месту. Имамо смене у Новом Пазару, троје колега анестезиолога у КБЦ Звездара су дале отказ, а пре тога два неуролога, двоје у Општој болници у Суботици су дали отказ, Љуштина на ГАК-у, Игор Грбић у 'Лази Лазаревићу'… Општа је претња отказима на свим нивоима, а сетићете се да је највећи проблем за излазак информација у јавност била када је хапшена новинарка портала Нова.рс Ана Лалић, због писања о КЦ Војводине. Тада је то био покушај државе да изврши централизацију информација. Да кризни штаб буде једини који може било шта да изјави о епидемији, иако закон о заштити од заразних болести каже да запослени може да говори, а ја увек кажем да је обавезан да говори о сазнањима која има ту где ради", нагласио је Панић.

И закључује: "Има много писаних доказа, од Института за онкологију, а откако је кренула епидемија у скоро свим установа имамо писани документ где директор забрањује било коме да прича о било чему што се тиче епидемије – о условима рада и збрињавања ковид пацијената у току епидемије". 

(Нова.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер