Раде Мароевић: Пред Реџепом Тајипом Ергоганом први пут једни неизвесни избори. Опозиција још без заједничког кандидата

Председнички избори у Турској одржаће се 14. маја, месец дана пре него што је претходно најављено. Мајско гласање представљаће највећи изазов у политичкој каријери турског лидера, чији останак у "Ак Сарају" у великој мери зависи од вештине опозиције да изабере ваљаног противкандидата. Блага предност опозиције у истраживањима јавног мњења. Име Ердогановог ривала биће објављено у фебруару.

Ердоган сам против свих, председнички избори у Турској 14. маја

Летели су борбени авиони и дронови, односи са Грчком су доведени до тачке усијања, земљу потреса инфлација, али турска опозиција и даље не успева да се договори око заједничког противкандидата Реџепу Тајипу Ердогану на председничким изборима који ће бити одржани месец дана пре него што је првобитно најављено.

"Хвала Богу који нас је довео на заједнички пут, поштована омладино – ви који ћете први пут гласати на изборима 14. маја", рекао је турски председник обраћајући се подмлатку своје партије у Бурси.

Највећи изазов за Реџепа Тајипа Ердогана

На тај начин, Ердоган је за месец дана убрзао изборни процес и скратио време опозицији да се договори око заједничког кандидата, који ће у изборни процес ући с благом предношћу у односу на владајућу коалицију.

Турски аналитичари сматрају да је Ердоган изабрао 14. мај као датум одржавања избора рачунајући на подршку конзервативног дела бирачког тела, јер је на тај дан 1950. године изборе добио Аднан Мендерес, човек који је Турску приближио Западу, али је био оптуживан за оркестрирање серије напада на припаднике грчке мањине. Мендерес је погубљен 1961. године, пошто је претходно свргнут у војном удару.

Ердоган не би убрзавао процес да није сигуран у победу, сматрају турски медији. Мизерне су шансе, наводе, да турски лидер изгуби место у председничкој палати "Ак Сарај" или већину у парламенту.

Такође, упозоравају да његова странка АКП, уколико се изузму истраживања јавног мњења, има јасну предност у свим осталим сферама, укључујући апсолутну доминацију у кључним медијима, које махом контролишу Ердогану блиске особе, па постоји озбиљна могућност да поруке његових ривала једноставно остану заглављене у етру.

Имамоглу, градоначелник Истанбула

Истовремено, Ердоган у кампању улази као председник Турске, па се очекује да ће искористити све погодности да допре до најшире публике, док недавне промене изборних закона смањују могућност опозиције да ваљано испрати изборни процес.

Ердогану у прилог не иде чињеница да је неколико дана пре објављивања дана на који ће бити одржани избори око 47 одсто испитаника најавило да ни у којем случају неће гласати за лидера АКП-а.

Четири месеца пре отварања биралишта, АКП може да рачуна на између 36 и 40 одсто гласова, док коалициони блок који чини шест странака има благу предност, чија ће стабилност махом зависити од избора противкандидата.

За сада, као могући Ердоганови ривали помињу се лидер републиканаца Кемал Киличдароглу, Али Бабакан из Партије демократије и прогреса и некадашњи председник Турске Абдулах Гул.

Градоначелник Истанбула Екрем Имамоглу, који у истраживањима јавног мњења стоји боље од Ердогана, такође је на листи могућих противкандидата између осталог и због чињенице да је победом на локалним изборима 2019. године прекинуо дугогодишњу доминацију АКП-а.

Турска, нека почне предизборна грозница

Проблем његове кандидатуре представља пресуда локалног суда у Истанбула који га је, средином децембра, осудио на две године и седам месеци затвора и забранио му да се бави политиком због вређања државних званичника. Имамоглу се, у међувремену, жалио на пресуду, али је овај процес у први план избацио Киличдароглуа као највероватнијег кандидата опозиције.

Без обзира на ауру неприкосновеног лидера Турске, Ердогана први пут очекују неизвесни избори, махом због економских проблема и инфлације.

Од доласка на власт 2003. године, прво као премијер, а затим и председник, Ердоган је популарност градио на амбициозним инфраструктурним пројектима, док је највећи изазов у политичкој каријери вешто преживео 2016. године после неуспелог војног удара. Потом је уследио жесток обрачун са политичким противницима и драматично смањивање утицаја војске, али и погоршавање односа са осталим чланицама НАТО-а, посебно са Грчком.

(РТС)