петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Протест вероучитеља двеју опција исламске заједнице померен за сутра
Хроника

Протест вероучитеља двеју опција исламске заједнице померен за сутра

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 31. август 2010.

Вероучитељи двеју опција исламске заједнице - Исламске заједнице у Србији муфтије Муамера Зукорлића и Исламске заједнице Србије реис ул улеме Адема Зилкића - за сутра померили најављени протест и контрапротест испред зграде Владе Србије.

У договорено време на том месту била је само велика група новинара и сниматеља.

Како је Тањугу рекао потпредседник мешихата Исламске заједнице у Србији Решад Плојовић, они су, свесни замке која им је била постављена, одлучили да протест одложе за сутра.

Он је објаснио да нема неспоразума унутар исламске заједнице већ да мешихат Исламске заједнице у Србији има проблем с влашћу.

Заменик реис ул улеме и муфтија србијански Исламске заједнице Србије Мухамед Јусуфспахић је Тањугу рекао да се вероучитељи те исламске заједнице нису појавили зато што се није појавила друга страна.

Протест и контрапортест одложени су за сутра с почетком у 9 сати.

Муфтија је поручио да ће се контрапротесту појавити са заставом државе Србије коју, Исламска заједница Србије признаје као своју.

Три године након расцепа у исламској заједници Србије, несагласје муслимана - Бошњака у Санџаку, овог пута због веронауке и вероучитеља, продубљено је избором реиса Зилкића за члана владине Комисије за веронауку. Таквој одлуци успротивила се Зукорлићева опција захтевајући да Влада поништи такву одлуку.

Они сматрају да је њихов представник професор др Мевлуд Дудић смењен због тога што је раније изабран за председника Националног савета Бошњака које Министарство за људска и мањинска права не признаје.

Расцеп у исламској заједнице Србије догодио се почетком октобра 2007. године када је група имама изразила непослуштност муфтији Зукорлићу и приклонила се Ријасету Исламске заједнице Србије који је неколико месеци раније формиран при београдској Бајракли џамији.

Две опције се међусобно не признају, а њихови сукоби око превласти над верницима, имовином и, сада, над веронауком су чести.

Концептуална разлика је у томе што Зукорлићев мешихат организационо и духовно припада Ријасету Исламске заједнице Босне и Херцеговине и реис-ул-улему Мустафу Церића признаје за јединог верског поглавара, док "зилкићевци" сматрају да муслимани - Бошњаци своја права треба да остварују у земљи Србији, у којом живе.

Државни секретар у Министарству вера Драган Чуровић иyјавио је да Влада Србије нема дискриминаторски однос према Исламској заједници у Србији и Зукорлићу.

Чуровић је рекао да је комисија раније била отворена за представнике и једног и другог концепта, али да је Дудић опструирао њен рад недоласком на седнице.

Било је и ситуација, казао је Чуровић, када је Дудић присуство на седницама комисије условљавао неприсуством представника супротстављене опције.

"Ситуација је до те мере била поремећена да су сви остали представници цркава и верских заједница упутили апел обема исламским заједницама, са молбом да превазиђу неспоразуме и омогуће нормалан рад комисије", навео је Чуровић.

Реис-ул-улема Зилкић је објаснио да је једини представник цркава и верских заједница у владиној комисији за веронауку.

Он је Тањугу рекао да је за почетак исламске веронауке све спремно у свим школама у Србији, прецизирајући да се на списку вероучитеља налази 61 одсто оних који подржавају Зукорлићев концепт, а 31 одсто лојалних Исламској заједници Србије.

Према његовом тумачењу, нико од вероучитеља неће остати без посла и ништа се суштински не мења, а на списку се, казао је, нису нашли само они појединци који су се у протеклом периоду превише политички истицали.

(Мондо)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер