Прокупље: Након седнице Владе, откривен споменик "Гвозденом пуку": Брнабић: Аутопут Ниш-Мердаре-Приштина-Тирана-Драч апсолутни приоритет, надам се да ће прва фаза градње почети крајем 2019. године

Током државне церемоније коју је предводила премијерка Ана Брнабић, у Прокупљу који обележава сто година од ослобођења у Првом светском рату, откривен је споменик Другом пешадијском пуку, познатијем по називу "Гвоздени".

Реч је о пуку српске војске који је у историју ушао због јунаштва којим је задивио и многе савезничке војске и њихове војсковође, владе и народе.

Премијерка Ана Брнабић је током церемоније рекла да да су пред "лудим, железним пуком", како су га звали непријатељи, многи бежали. Навела је да тај пук представља "гвожђе и челик наше слободе" и да је реч о најодликованијој застави од свих које су се вијориле Србијом.

"Стати пред споменик, пред 1.300 мртвих и 6.500 рањених, пред историју, пред Србију за коју су се борили, за мене представља више од части и покорности пред онима који су нас учинили непокоренима и научили правом значењу речи слобода", рекла је премијерка.

Указала је да нам је "Гвоздени пук" оставио вечан и ненаплатив дуг.

"Поклонити се овде, за мене као председницу Владе, је највећа могућа част без празних речи и заклињања, јер је овде све огољено, истина, смрт, дани за које су гинули", навела је Брнабићева.

Брнабић: Не треба нам да људи гину, већ да мисле и стварају

Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је на откривању споменика Гвозденом пуку у Прокупљу да се слобода једном осваја крвљу, челиком и славном смрћу, и да се Србија данас бори за мир и да нема право да се "игра са било којом главом".

"За њих данас ми војујемо мир. За њих, који су више од пола свог састава изгубили у седам година ратовања, за Србију, која је остала без трећине мушких глава у то време, ми, данас, немамо више права да се са било којом главом играмо. Потребне су нам, више него икада, не да гину, него да живе, да мисле, да верују, надају се, стварају, планирају, воле, гледају, сањају, и заслуже све оно што је, за њих, овај гвоздени, вечни пук, освојио", рекла је Брнабић.

Она је казала да Србија данас брани слободу сваким путем који изгради, фабриком коју отвори, сваком школом, болницом, бебом, младом особом којој се да разлог да остане и свакоме којој се да вера да се врати, сваким успехом спортиста или младих математичара и физичара и сваком иновацијом која се направи у Србији у слободи и миру.

"На крају, када станемо овде, пред овај споменик, пред ову славу, пред ову храброст и жртву, пред животе положене да би ми имали слободу и мир, ко од нас има право да не покуша? Да не да све од себе? Да не уради нешто, за Србију, за себе, своју породицу, своје достојанство, за то сутра које дугујемо свима онима који долазе иза нас, а које је овде исковано, челиком и крвљу", упитала је Брнабић.

Она је казала да Србија поштује различитости, верује и брани принципе, верује у себе и помаже другима и додала да је Србија данас "јача него што је била јуче, а слабија него што ће бити сутра".

"И на ком месту имамо већу обавезу да наставимо да подижемо и градимо ову земљу, усправимо је, усправимо сваког човека у њој, него овде, где су Србију бранили и дизали најчаснији међу нашим прецима? Кренули смо путем, а њим морамо да наставимо, да од некадашњих непријатеља, направимо пријатеље. И ако хоћете, то је и део нашег дуга према Гвозденом пуку. Пуку коме су се непријатељи дивили. И никакав лош рачун није остао када су те, непријатеље, победили. Срцем, гвожђем и чашћу", рекла је Брнабић.

Она је навела и да је Гвоздени пук желео слободу и истакла да слобода треба да буде слобода воље, избора, рада, кретања, говора, мисли, једнакости, права. Брнабић је истакла да је дуг који Србијима према Гвозденом пуку вечан и ненаплатив.

"Стати овде, пред овај споменик, пред 1.300 мртвих, 6.500 рањених, пред историју, пред Србију за коју су се борили, више је од части, више од обавезе, то је тренутак апсолутне покорности, пред онима који су нас учинили непокоренима, пред онима који су нас научили правом значењу речи – слобода", рекла је Брнабић.

Аутопут Ниш-Мердаре-Приштина-Тирана–Драч апсолутни приоритет

„Седница Владе у Прокупљу је сигнал колико ће се у наредном периоду инвестирати у тај град и цео Топлички округ“, поручила је премијерка Ана Брнабић.

Брнабић је изразила наду да ће се у прву фазу градње аутопута Ниш - Приштина - Тирана, деоницу од Ниша до Плочника, кренути крајем наредне године.

Брнабић је, после седнице владе, рекла да је међу три стратешка пројекта за Прокупље апсолутни приоитет Ауто-пут мира - Ниш - Мердаре - Приштина -Тирана - Драч.

"Ми се надамо да ћемо у прву фазу Ниш - Плочник кренути већ крајем 2019. године. Министарка Зорана Михајловић је пренела да је пре два два завршен идејни пројекат и настављамо да радимо на томе", рекла је Брнабић.

Како је рекла, цео концепт Топличког краја ће се у потпуности изменити када будемо имали аутопут кроз тај део земље.

Као други важан пројекат истакла је изградњу индустријске зоне, и најавила да ће влада наредне недеље донети закључак којим ће 16 хектара земљишта бити пребачено на Град Прокупље.

Затим ће, како је рекла, министарства привреде и финансија радити на томе да се око 490 милиона динара из буџета определи за опремање индустријске зоне.

"А онда је на нама, да заједно за локалном самоуправом доводимо инвеститоре и развијамо домаће предузетништво", рекла је Брнабић.

Такође, навела је да се ради на пресељењу Опште бонице из Дома здравља, а покренута је прва фаза техничке документације за будућу зграду од 30.000 квадрата.

"Са свим овим ћемо ставити Прокупље на мапу као регионални центар", рекла је Брнабић.

Премијерка је честитала свим Топличанима дан ослобођења Прокупља.

Брнабићева Тачију: Оканите се централне Србије

Премијерка Србије Ана Брнабић поручила је представницима привремених институција у Приштини да престану да причају о Прешеву, Бујановцу и Медвеђи и да се окану централне Србије, и истакла да треба да се разговара о томе да ли можемо да дођемо до компромиса који би обезбедио дугорочну нормализацију односа Београда и Приштине.

Брнабић је тиме одговорила на тврдњу косовског председника Хашима Тачија да је добио подршку председника Француске Емануела Макрона да Београд и Приштина што пре постигну обавезујући споразум, са "реалном могућношћу корекције границе што подразумева припајање Прешева, Медвеђе и Бујановца територији Косова".

Премијерка је рекла да ту изјаву и не може нешто нарочито да кометарише, јер су Тачијеве изјаве, као и других представника приштинских власти, сваки дан другачије и у међусобној супротности.

Тиме се, како је рекла, показује као истина оно што је и сама говорила за приштинске власти – "да ми немамо са друге стране стола, некога са ким можемо да разговарамо, а да можемо да очекујемо да ће урадити оно што каже".

"Молим да прекину да причају о Прешеву, Бујановцу и Медвеђи зато што то никаве везе са животом нема и молим да се не иде даље на територију централне Србије", рекла је Брнабић.

Поручила је да Србија јесте и биће флексибилна, стрпљива и толерантна, али да све има свој крај.

"Молим вас да се оканете централне Србије и да разговарамо о томе да ли можемо да имамо компромис који може да обезбеди дугорочну хармонизацију односа Београда и Приштине.

Подвукла је да су врховне вредности Србије слобода и мир и да ћемо се ми трудити да задржимо мир шта год се дешавало, али да не треба даље да се прича о територијама централне Србије.

Седница Владе Србије у Прокупљу

Седница Владе Србије, посвећена развоју Топличког округа, почела је данас у Прокупљу, а након ње уследиће централна државна церемонија поводом обележавања стогодишњице ослобођења тог града, током које ће бити откривен споменик Гвозденом пуку.

Седници владе присуствују и градоначелник Прокупља Александар Симоновић и председник Скупштине општине Прокупље Дејан Лазић. По завршетку седнице у згради општине, премијерка Ана Брнабић и градоначелник Прокупља Александар Симоновић обратиће се медијима.

Председница владе ће, затим, у 12 сати предводити централну државну церемонију поводом обележавања стогодишњице ослобођења Прокупља и у Спомен-парку открити споменик Гвозденом пуку.

Прокупље обележава 100 година од када су у тај град 1918. умарширале јединице Прве српске армије, на челу са војводом Петром Бојовићем.

Споменик је посвећен Другом пешадијском пуку српске војске, познатијем по свом називу „гвоздени”, који је учествовао у ратовима од 1912. до 1918. године, а у историју ушао због јунаштва којим је задивио и скоро све савезничке војске и њихове војсковође, владе и народе.

Чувен по храброст, чврстини и високом борбеном моралу, пук су у првом позиву попуњавали српски војници у најбољој животној снази, од 21 до 31 године старости, који се мобилисао управо у овом граду где се налазила окружна пуковска команда. Међу члановима пука било је највише припадника Топличког округа, Јабланичана, Пусторечана, Топличана и Заплањаца, а уочи рата, 7. октобра 1912. године кад је пук пошао из Прокупља у рат против Турака, у његовом саставу било је 60 официра, 445 подофицира и каплара, 4.210 редова и 29 музичара.

О борбеном моралу српских војника који су чинили овај пук уверљив запис оставио је њихов противник и окупаторски војник, каплар 11. пука 9. аустро-угарске дивизије и учесник Церске и Колубарске битке, познати књижевник Егон Ервин Киш.

„Тек у Србији 1914. године схватио сам да је љубав према слободи малих народа, јача сила од насиља великих и моћних. Тек овде сам схватио Шатобријана, да неумитна сила воље савлађује све, а да је слабост силе у томе што верује само у силу”, забележио је Киш.

Чувени француски генерал Луј Франше д"Епере записао је: „То су сељаци, скоро сви; то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви; то су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива”.

Од 50 пукова, колико је бројала српска војска, само је Други пешадијски пук првог позива, носио почасни назив „Гвоздени пук”.

То име пук није добио ни од краља, ни српске Врховне команде већ, већ спонтано од српских војника других пукова због изузетне храбрости и великих ратничких подвига на бојном пољу Балкана.  Како бележе историјски извори, непријатељ би, када би сазнао да је испред њега „гвоздени”, задрхтао и хватала би га паника, а од њега су се, кажу, нарочито плашили Бугари.

Посебна карактеристика овог пука била је што су војници били у стању да и по цени најтежих губитака до задњег часа бране положаје и прелазе у јуриш и онда када би свака друга војска почела да одступа, а скоро сваку борбу завршавали су силовитим јуришем на бајонет. Нажалост, велики број храбрих војника који су чинили „гвоздене” никада се није вратило својим кућама.

Ратна застава Другог пешадијског пука Моравске дивизије првог позива „Књаз Михаило”, била је најодликованија застава у српској војсци. Пуковској застави припала су одликовања: Карађорђева звезда са мачевима ИИ реда, Карађорђева звезда са мачевима 3. реда, Карађорђева звезда са мачевима 4. реда, Орден Белог орла 3. реда, Златна медаља за храброст и Француски ратни крст са палмом.

Посебно место овог пука у српској војсци потврђује и чињеница да је ковчег са посмртним остацима краља Петра Првог Карађорђевића био прекривен управо заставом Другог гвозденог пука. Занимљиво је и да су се у борбама овог пука прославиле и једине две жене носиоци Краљевског ордена Карађорђеве звезде са мачевима - Милунка Савић и Флора Сендс.

Пук је све до 5. маја 1920. године задржан у Београду као гардијска јединица, обезбеђујући Двор, Народну скупштину и министарства, а тек када је формирана гарда, пук је демобилисан. Споменик овом пуку подигли су 2016. године мештани планинског села Игриште, недалеко од Куршумлије, добровољним прилозима, а данас ће бити откривен још један споменик у Прокупљу, јавља Танјуг.

(Агенције - РTС)