петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Профит банака у Србији порастао 22 одсто
Хроника

Профит банака у Србији порастао 22 одсто

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 15. новембар 2010.

Профит пословних банака у првих девет месеци 2010. порастао 22 одсто, саопштио Интернет-портал Kamatica.com. Профит у првих девет месеци ове године је за 4,2 милијарди динара већи од профита у истом период прошле године, кад је достигао 16,9 милијарди динара.

Раст профитабилности пословних банака у Србији после удара економске кризе је настављен. Профит је увећан 22 одсто у односу на исти период прошле године.

У првих девет месеци ове године 21 банка је пословала с добитком, а њихов профит је био 25,4 милијарди динара.

Највеће профите оствариле су Банца Интеса, АИК банка, Unicredit, Raiffeisen и Комерцијална банка. Само ових пет банака су оствариле 18 милијарди динара профита.

Банка са највећим профитом је Банца Интеса са остварених 6,2 милијарде динара, а најпрофитабилнија банка је и даље АИК банка, која је остварених 4,3 милијарди динара профита остварила са далеко мањим ресурсима од пет највећих пословних банака у Србији.

Ове године је 12 пословних банака пословало с губитком, а укупно 4,8 милијарди динара. Највеће губитке у посматраном периоду оствариле су ОТП банка, Alpha банка, Credy Agricole, Credy банка и Пираеус банка. Све наведене банке су оствариле губитке веће од пола милијарде динара.

Повећана опасност од неликвидности привреде, курс динара и ризични пласмани пословних банака из претходног периода су и основни фактори формирања каматних стопа на новоодобрене кредите.

Док год су набројане опасности присутне, каматне стопе неће имати осетнији пад, који би донео погодности за привреду и становништво. Тек са решавањем ових проблема могуће је очекивати повољније услове за одобравање кредита и видљиво смањење каматних стопа.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер