Професорка филозофије на Универзитету у Ослу Ана Смајдор: Жене које су доживеле мождану смрт треба користити као сурогат мајке

 Изјава ванредне професорке филозофије на Универзитету у Ослу Ане Смајдор да "жене које доживе мождану смрт треба користити као сурогат мајке за парове који не могу да имају децу, ЛГБТ породице и жене које радије не би носиле дете" изазвала је велику осуду јавности.

Смајдор је о "гестацијском донирању целог тела" писала у научном чланку који је објавио Колумбијски медицински колеџ.

Норвежанка у чланку тврди да би и "мождано мртви мушкарци могли да буду сурогат мајке" како би се избегле "феминистичке примедбе". 

"То није научна фантастика, ова перспектива би могла да умири неке феминисткиње", наводи Смајдор без објашњења како је биолошки могуће да фетус расте у телу мушкарца. 

Жене би на тај начин, сматра она, избегле здравствене ризике и емоционалне трауме које носи трудноћа. 

Смајдор је навела да је "изненађујуће" што ниједна земља не дозвољава донирање тела за сурогат мајчинство након мождане смрти, будући да је то идеја коју су медицинари први пут изнели 2000. године, преноси "Дејли мејл".

"Све жене које желе да избегну 'ризике и терете' трудноће требалo би да имају приступ овом облику сурогат мајчинства", тврди Норвежанка и додаје да "иако и даље не можемо да се размножавамо без материце, ризике трудноће треба пренети на оне који више не могу да буду повређени". 

Парови који се одлуче за сурогат мајке које су доживеле мождану смрт и сами би избегли директне "емоционалне и физичке" трауме уколико би дошло до компликација на порођају, наводи Смајдор.

Јавност је бурно реаговала на тај концепт, а корисници друштвених мрежа су идеју назвали дистопијском, застрашујућом, и неморалном, а скренули су пажњу и на потенцијалне здравствене проблеме фетуса који је девет месеци провео у телу жене коју у животу одржавају апарати. 

Многи медији су указали да предлог Смајдорове веома наликује на апокалиптичне заплете "Врлог новог света" Олдуса Хакслија и романа Маргарет Атвуд и касније серије "Слушкињина прича". 

Посланица колумбијског Конгреса Џенифер Педраза оштро је осудила чланак норвешке професорке.

"Жене нису посуде које треба бацити након употребе, оне имају људска права иако неки то заборављају", навела је Педраза.

Иако је првобитно бранио чланак и тврдио да он не одражава ставове институције, Колумбијски медицински колеџ је касније био приморан да се због истог јавно извини. 

(РТ)