Početna strana > Hronika > Profesori Šumarskog fakulteta: Šteta od poplava je mogla biti znatno manja
Hronika

Profesori Šumarskog fakulteta: Šteta od poplava je mogla biti znatno manja

PDF Štampa El. pošta
sreda, 21. maj 2014.

BEOGRAD, 21. maja 2014. (Beta) - Poslednje poplave u Srbiji bile su neizbežne, s obzirom na količinu padavina, ali je šteta mogla da bude znatno manja da su primenjene preventivne mere zaštite, rekli su u sredu profesori Šumarskog fakulteta u Beogradu, stručnjaci za bujice i erozije.

Oni su kao najveće probleme naveli loše zakone, neprihvatljivo male sume novca koje država izdvaja za zaštitu od bujica i erozije i četvrtvekovno zanemarivanje te oblasti, ruinirana vodoprivredna preduzeća sa problemima u vlasničkim odnosima i neodgovorno stanovništvo koje gradi kuće na plavnim područjima i baca ogromne količine đubreta u bujične tokove.

Stručnjaci su naveli da Austrija, svetski lider u zaštiti od bujica i erozije, godišnje izdvaja 60 miliona evra za zaštitu, dok se u Srbiji za tu namenu izdvaja tek 300.000 evra, što je gotovo zanemarljivo.

"Nedostatak novca je hroničan. Vodoprivreda je u svim budžetima posmatrana kao nevažna, sve dok ne dođe do ovoga. Da smo imali dobru prevenciju, ne bi imali štetu od milijardu evra", rekao je prodekan za nauku i međunarodnu saradnju Šumarskog fakulteta Ratko Ristić na konferenciji za novinare u Medija centru.

On je naveo da na 75 odsto teritorije Srbije postoje problemi sa erozijom i da postoji 11.500 bujičnih tokova.

Ristić je istakao da je neophodno ukinuti lošu odredbu Zakona o vodama kojom je država prenela odgovornost na lokalne samouprave da se bave zaštitom od bujica i vratiti to u republičku nadležnost, jer se pokazalo da su gradovi i opštine "apsolutno nesposobni" da se time bave, i istakao da bi svaka opština morala da ima bar jednog stručkanja za bujice.

"Zaštita od bujica i erozije i vodoprivredna preduzeća moraju se vratiti pod državnu nadležnost. Države istočne Evrope su privatizovale ta preduzeća, pa su prošle decenije imali poplave sa katastrofalnim posledicama, jer privatnicima nije u interesu da ulažu. Onda su ih vratili pod državnu nadležnost. Vodoprivredna preduzeća se i kod nas moraju finansirati iz budžeta", rekao je Ristić.

Ristić je naveo da u Austriji zaštitom upravlja država, jer ne želi da joj bujice oštete infrastrukturu i planinske puteve, što bi ugrozilo veliki prihod od turizma.

"Mi smo od kraja osamdesetih godina sami urušili svoj sistem, koji je dobro funkcionisao. Mora se uvesti i red u urbanizam da se ne bi gradile kuće u zoni plavnih korita. Nelegalni objekti deluju kao prepreka, usporavaju rečne tokove, nivo vode se podiže i plavi", rekao je Ristić.

Ristić je istakao da se mora uvesti oštra kaznena politika za bacanje djubreta u priobalje i u vodene tokove.

"Ko baca djubre u rečno korito čini akt protiv bezbednosti isto kao kada bi bacio upaljenu šibicu na benzinskoj pumpi. To su poplave i pokazale. Mnoge deonice su poplavljene jer su se otvori mostova i razni putni propusti zapušili od djubreta i došlo je do podizanja vode i plavljenja. Na akumulaciji za vodosnabdevanje Ćelija kod Kruševca bilo je nekoliko hektara plutajućeg otpada, flaša i kesa", rekao je Ristić.

Ristić je naveo da je razlika izmedju izlivanja reka i bujičnih poplava u tome što se podizanje nivoa vodostaja reka može predvideti danima unapred, dok bujice nastaju brzo i, čak i sa postavljenom savremenom opremom, mogu se predvideti tek nekoliko sati unapred, a ta oprema košta 40.000 evra po jednom toku.

Dodao je da država, zbog urušenog sistema, ne zapošljava stručnjake koji se bave odbranom od bujica, pa oni trajno odlaze u inostranstvo, gde postižu značajne rezultate, i ne vraćaju se u Srbiju.

Profesor Šumarskog fakulteta Stanimir Kostadinov rekao je da je prevencija osnovni način odbrane od bujica, jer nema vremena za reagovanje kada se pojave jake bujice.

"Mi smo uništili vegetativni pokrivač i Srbija je jedva 30 odsto pošumljena, a prostornim planom predvidjen je 41 odsto pošumljenosti. Seča šuma ostavlja gole stene i kiša nema gde da se zadrži, pa voda brzo pada niz padine i planine i stvara bujice. Koeficijent površinskog oticanja na goletima je i 60 odsto, a u pošumljenim predelima 10 do 12 odsto", rekao je Kostadinov.

(Blic)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će zajedno sa beogradskim biti raspisani i vanredni parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner