Присталице рашчињеног владике Артемија отворили импровизовану капелу у Београду

Београд -- Присталице рашчињеног владике Артемија отворили импровизовану капелу у Београду. Прво богослужење предводио рашчињени монах Николај, бивши игуман Црне реке

Приватни стан у приземљу зграде у Његошевој улици претворен је у место за обреде, и посвећен је светом Јустину ћелијском.

У њему је, пред нешто мање од стотину присутних, службу одржао Николај, бивши игуман манастира Црна река.

Прву „катакомбну“ литургију у Београду, како Артемијеве присталице називају обреде које обављају у приватним кућама, саслуживао је рашчињени монах Максим, некадашњи сабрат манастира Сопоћани, као и старешина нове београдске капеле - Наум из Црне реке.

Свима који су у недељу дошли у „катакомбу“ подељен је освећени хлеб (нафора), а после службе приређена је тзв. трпеза љубави, на којој су присутни почашћени скромним послужењем.

У стану површине стотинак квадрата у недељу ујутру тискали су се следбеници бившег владике, од којих су многи дошли са својом децом.

„Капела“ је била премала за све, па је велики број њих током обреда стајао у - хаустору зграде.

Монаси су у стану поставили импровизовани иконостас, а црквени ентеријер дочарао је велики број икона. Током трајања обреда верници су готово у један глас певали делове из литургије.

Међу њима је био и брачни пар Лазар и Марија Павловић из Жаркова.

„Следимо владику Артемија који је нама једини епископ. У катакомбама се очувало хришћанство, као што и ми данас чувамо своју веру“, напомиње Лазар.

Осим већег броја људи који су улазили у зграду надомак општине Врачар, у недељу ујутру ништа није указивало да је на том месту „катакомба“ монаха Епархије рашко-призренске, које је СПЦ избацила из својих редова.

Крст прикован за дрвена врата стана и плакат са распоредом обреда били су једини путоказ ка „капели“ Артемијевих калуђера.

Најновију праксу служења „катакомбних“ литургија увели су монаси који су у знак подршке Артемију прошле године напустили своје манастире на Косову и околини.

Последњих месеци они су одржали низ ових служби у Лепосавићу, Штрпцу, Новом Пазару и Житковцу код Косовске Митровице.

Поред цркве у селу Љуљацима где служи углавном сам рашчињени владика, обреде у „катакомбама“ предводе углавном монаси из Црне Реке.

СПЦ: Артемије води секту

Српска православна црква осуђује поступање некадашњих монаха, а њихово деловање назива - сектом.

Највећу одговорност врх српске цркве приписује самом Артемију, а отварање „катакомбног“ сабиралишта у Београду оцењује као „неканонско и противзаконито деловање његове секте“.

Овај став последњи пут је поновљен пре три дана на седници Одбора СПЦ за Косово и Метохију, са које је саопштено да бивши владика наставља са деловањем које нема ниједну додирну тачку са предањем Православне цркве.

(Вечерње новости)