Хроника | |
Пресс: Свуда је тешко, на југу најтеже! |
понедељак, 24. јануар 2011. | |
Кирија најјефтинија у Лозници, градски превоз и комуналије у Крушевцу, такси и пијаца у Краљеву, вртић у Новом Саду... Министар Љајић: Проблеми југа су сиромаштво, образовање, незапосленост, инфраструктура и неуспешне приватизације У целој Србији се живи тешко, али је убедљиво најтеже на југу земље, показало је упоредно истраживање Пресса, а до истог закључка су дошли и сви наши саговорници - ресорни министар Расим Љајић, економисти и око 5.000 читалаца који су учествовали у анкети на сајту Пресса. Екипа Пресса истраживала је колико кошта живот и колика су примања у десет градова у Србији - Београду, Новом Саду, Чачку, Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Лесковцу, Лозници, Суботици и Ваљеву. Као параметре узели смо кирију за стан од 50 квадратних метара у центру града, износ рачуна за комуналије без струје, цене градског и такси превоза, вртића, потрошачке корпе, пијаце и ручка и пића у кафани. И, показало се да крај с крајем најтеже састављају Лесковчани и Лозничани, док се нешто лакше дише у Београду, Новом Саду и Суботици. Поразна поређења Примера ради, у Београду, где просечна плата износи 42.706 динара, комуналије су јефтиније него у Чачку и Лозници. Основне животне намирнице су у главном граду јефтиније него у Крушевцу, док су београдске пијаце повољније од оних у Ваљеву, Лозници и Лесковцу. С друге стране, Лесковчани, са просечном платом од 28.058 динара, месечно за кирију издвајају 100 евра, за комуналије 4.500, вртић 5.000 динара... Комуналије су најскупље у Суботици, вртић, кирија, градски и такси превоз у Београду, основне животне намирнице у Чачку, пијаца у Ваљеву, кафана у Лозници... Министар рада и социјалне политике Расим Љајић слаже се да се најгоре живи на југу, али истиче и источни део Србије. - То показују и званична статистика и свакодневни живот у Лесковцу, Трговишту, Мерошини, Бабушници... - каже Љајић и наводи чињенице које доказују да је на југу заиста најтеже: - Тамо има највише незапослених, највише прималаца материјалне помоћи, највише неуспешних приватизација... Тај крај Србије има најлошију инфраструктуру и најнижи ниво образовања. Љајић подсећа да у Србији има 46 најнеразвијенијих општина, које за социјалу малтене и немају новца. - То су оне које имају мање од 50 одсто републичког просека бруто домаћег производа и оне заједно за социјалу имају 350 милиона динара. А, примера ради, Секретаријат за социјалну заштиту у Београду има буџет од 4,7 милијарди динара - наводи Љајић. Економиста Милоје Кањевац подсећа да је Лесковац, као и цео јужни део Србије, некада био центар текстилне индустрије. Паприке и фабрике - Пре Другог светског рата у Лесковцу се певало „ми једемо паприке, а зидамо фабрике". На југу, истина, никада није била водећа привреда, али су Лесковац и Ниш били центри производње текстилне индустрије. Временом је Србија назадовала, поготово југ - објашњава Кањевац. И економиста Зоран Попов каже да је на југу Србије најлошије. - У Београду се у просеку најбоље живи, а после у Војводини. Од Београда јужније све је тужније и та изрека је оправдана. Ти људи би једино могли спас да нађу на селу, мада је и то замрло. Ипак, генерално се лоше живи у целој земљи - наводи Попов. (Пресс) |