четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Преминуо редовни члан САНУ Нинослав Стојадиновић
Хроника

Преминуо редовни члан САНУ Нинослав Стојадиновић

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 26. децембар 2020.

Редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ) и председник Огранка САНУ у Нишу, Нинослав Стојадиновић, преминуо је 25. децембра у 71. години, саопштила је САНУ. "Оставио је изузетан траг у области мироелектронике и наноелектронике и немерљив допринос конституисању и свеукупном раду Огранка САНУ у Нишу", пише у саопштењу.

Научни рад и активност академика Стојадиновића у великој мери су везани за Електронски факултет Универзитета у Нишу, на којем је најпре дипломирао, магистрирао и докторирао, а потом био редовни професор, декан и шеф Катедре за микроелектронику.

"Захваљујући вишегодишњем ангажовању академика Стојадиновића у организацији међународне конференције о микроелектроници – МИЕЛ, ова значајна конференција постала је један од најзначајнијих научних скупова из те области у Европи и нашла се на листи ИЕЕЕ конференција", подсећа САНУ.

Био је члан комисија за избор наставника и одбрану докторских дисертација на више светских универзитета, гостујући професор на Техникал јуниверзити оф Виен и члан међународних научних одбора Центра за нанотехнологије и Центра изврсности Европске Уније за истраживања микро и нанотехнологије. Био је и члан Експертске комисије ЕУ за програм ЕЦ ФП7, те консултант Научне фондације владе Тајвана.

Научни радови академика Нинослава Стојадиновића цитирани су више од 530 пута у публикацијама других аутора од међународног значаја. На основу његових фундаменталних и примењених истраживања до сада је реализован низ технолошких решења, од којих је шест примењено у полупроводничкој индустрији код нас и у свету.

Поред тога, био је уредник часописа "Микроелектроникс журнал" (Елсевиер), "Микроелектроникс рилајабилити" (Елсевиер) и "Факта университатис, Сериес: Електроникс енд Енерџетикс" (Универзитет у Нишу) и члан бројних међународних стручних организација.

За дописног члана САНУ изабран је 2003, а за редовног 2012. године. Био је први председник Огранка САНУ у Нишу и ту дужност је обављао од 2016. године, а за то време је у Огранку приређено више од 250 програмских активности.

Академик Стојадиновић имао је значајне политичке и дипломатске активности. Био је посланик у Скупштини Србије (1997-2000), посланик у Скупштини Државне заједнице Србије и Црне Горе, и њен представник у Парламентарној скупштини Савета Европе (2004-2006), потпредседник Скупштине (2014-2016). Био је амбасадор Србије у Шведској (2005-2011) и Босни и Херцеговини (2011-2013).

Добитник је више награда и признања за свој рад.

(Бета, Н1) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер