Преминуо један од најистакнутијих српских сликара Владимир Величковић

Владимир Величковић, академик и један од најистакнутијих српских сликара свих времена, припадник групе Медијала која је окупила уметнике, архитекте, филозофе око идеје љубави према уметности, преминуо је у Сплиту прошле ноћи.

Већи део каријере провео је у Француској, где је одликован највишим француским одликовањем за културу, "Цоммандеуер де л ордредес Артс ет дес Леттрес" и витешким орденом Легије части.

Рођен је у Београду 11. августа 1935. године као син јединац оца Душана и мајке Ленке. Њихов дом је био испуњен књигама о уметности, монографијама и репродукцијама великих дела, те се Владимир већ раним годинама заљубио у уметност старих мајстора Леонарда, Рембранта, Дирера, Микеландела и Гоје, који су на њега оставили снажан утисак.

Прва изложба догодила му се већ са 16 година, када се 1951. године пријавио на конкурс у павиљону "Цвијета Зузорић", а који је био намењен младим афирмисаним сликарима. Да би избегао да га одбију није спомињао своје године, али је у оштрој конкуренцији био један од запаженијих излагача и побрао бројне похвале. Спремао се да окуша срећу на Ликовној академији, али се по наговору оца уписао на архитектуру.

Касније је говорио да је то било први пут и последњи да је начинио компромис. Са дипломом архитектуре одлази у Загреб, где је 1963. и 1964. године радио као сарадник Мајсторске радионице Крсте Хегедушића, а потом се враћа у Београд, где је радио до своје 31. године.

Пасија према сликарству га не напушта и одлази у Париз, где је за професора на Високој националној школи лепих уметности (Éцоле Натионале Супéриеуре дес Беауx-Артс) у Паризу Владимир Величковић изабран 1983. На тој је позицији био до 2000. године, а у међувремену 1985. изабран је за члана Српске академије наука и уметности и добио највиша признања из области културе и уметности у Француској.

Године 2005. примљен је и у Француску академију лепих уметности и један је од 10 академика овог одељења, на позицији бр. 7, која има историју дугу два века. Новинар Иван Радојичић у свом тексту о великом сликару наводи да је мање познато да је Величковић тренирао атлетику у Црвеној звезди и са својим тимом био рекордер старе Југославије у трци 4 пута 100 метара.

Две своје љубави спојио је 1982. када је радио спортске плакате за Фудбалско првенство света у Шпанији и Олимпијске игре у Барселони 1992. године. Био је ангажован и за представљање тениских турнира у Ролан Гаросу. Да би помогао младим уметницима у Србији основао је фондацију "Владимир Величковић за цртеж" која додељује награде најбољим младим уметницима из области ликовне уметности. На врхунцу каријере слике Владимира Величковића су продаване и за 50.000 евра.

(Танјуг)