Preminuo jedan od najistaknutijih srpskih slikara Vladimir Veličković

Vladimir Veličković, akademik i jedan od najistaknutijih srpskih slikara svih vremena, pripadnik grupe Medijala koja je okupila umetnike, arhitekte, filozofe oko ideje ljubavi prema umetnosti, preminuo je u Splitu prošle noći.

Veći deo karijere proveo je u Francuskoj, gde je odlikovan najvišim francuskim odlikovanjem za kulturu, "Commandeuer de l ordredes Arts et des Lettres" i viteškim ordenom Legije časti.

Rođen je u Beogradu 11. avgusta 1935. godine kao sin jedinac oca Dušana i majke Lenke. Njihov dom je bio ispunjen knjigama o umetnosti, monografijama i reprodukcijama velikih dela, te se Vladimir već ranim godinama zaljubio u umetnost starih majstora Leonarda, Rembranta, Direra, Mikelandela i Goje, koji su na njega ostavili snažan utisak.

Prva izložba dogodila mu se već sa 16 godina, kada se 1951. godine prijavio na konkurs u paviljonu "Cvijeta Zuzorić", a koji je bio namenjen mladim afirmisanim slikarima. Da bi izbegao da ga odbiju nije spominjao svoje godine, ali je u oštroj konkurenciji bio jedan od zapaženijih izlagača i pobrao brojne pohvale. Spremao se da okuša sreću na Likovnoj akademiji, ali se po nagovoru oca upisao na arhitekturu.

Kasnije je govorio da je to bilo prvi put i poslednji da je načinio kompromis. Sa diplomom arhitekture odlazi u Zagreb, gde je 1963. i 1964. godine radio kao saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića, a potom se vraća u Beograd, gde je radio do svoje 31. godine.

Pasija prema slikarstvu ga ne napušta i odlazi u Pariz, gde je za profesora na Visokoj nacionalnoj školi lepih umetnosti (École Nationale Supérieure des Beaux-Arts) u Parizu Vladimir Veličković izabran 1983. Na toj je poziciji bio do 2000. godine, a u međuvremenu 1985. izabran je za člana Srpske akademije nauka i umetnosti i dobio najviša priznanja iz oblasti kulture i umetnosti u Francuskoj.

Godine 2005. primljen je i u Francusku akademiju lepih umetnosti i jedan je od 10 akademika ovog odeljenja, na poziciji br. 7, koja ima istoriju dugu dva veka. Novinar Ivan Radojičić u svom tekstu o velikom slikaru navodi da je manje poznato da je Veličković trenirao atletiku u Crvenoj zvezdi i sa svojim timom bio rekorder stare Jugoslavije u trci 4 puta 100 metara.

Dve svoje ljubavi spojio je 1982. kada je radio sportske plakate za Fudbalsko prvenstvo sveta u Španiji i Olimpijske igre u Barseloni 1992. godine. Bio je angažovan i za predstavljanje teniskih turnira u Rolan Garosu. Da bi pomogao mladim umetnicima u Srbiji osnovao je fondaciju "Vladimir Veličković za crtež" koja dodeljuje nagrade najboljim mladim umetnicima iz oblasti likovne umetnosti. Na vrhuncu karijere slike Vladimira Veličkovića su prodavane i za 50.000 evra.

(Tanjug)