уторак, 01. децембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Према резултатима истраживања јавног мњења, Латино и Афроамериканци би могли да имају пресудну улогу на председничким изборима; Ако Бајден узме Флориду, може се рећи да је победио на изборима
Хроника

Према резултатима истраживања јавног мњења, Латино и Афроамериканци би могли да имају пресудну улогу на председничким изборима; Ако Бајден узме Флориду, може се рећи да је победио на изборима

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 27. октобар 2020.

Две највеће мањинске групе у САД, Латиноамериканци и Афроамериканци, већински наклоњене кандидату демократа Џозефу Бајдену, могле би знатно да утичу на исход предстојећих избора, оцењују стручњаци.

Амерички професор политичких наука Марк Розел изјавио је да демократе "добро стоје" међу најбрже растућим сегментима популације, мањинским групама, код Латиноамериканаца и нарочито Афроамериканаца, од којих више од 90 одсто углавном гласа за демократе.

На изборима 3. новембра, на којима је Бајдену (77) противник актуелни председник САД, републиканац Доналд Трамп (74), гласови Латиноамериканаца биће од нарочите важности, казао је Розел, декан Шар школе за политику и владу при Универзитету Џорџ Мејсон.

У оквиру онлајн програма Центра Стејт департмента за иностране медије (Форигн Прес Центер - ФПЦ), посвећеног изборима, Розел је рекао да је за бившег председника САД, демократу Барака Обаму гласало више од 75 одсто латиноамеричке популације, а за кандидаткињу Демократске странке Хилари Клинтон око 65 одсто, када је изгубила на изборима 2016. године.

"Тај пад од 10 одсто имао је велику улогу у неким од најважнијих држава на изборима 2016. године. Нека истраживања показују да Трамп (међу Латиноамериканцима) добија чак нешто више подршке него 2016. године. За њега је кључно да спречи губитак гласова мањина и да повећа број гласова белих бирача који нагињу републиканцима", навео је Розел.

Бајден међу Латиноамериканцима може да рачуна на 63 одсто гласова, а Трамп на 29 одсто

Према Истраживачком центру Пју (Пју Рисрч Центер), Бајден међу Латиноамериканцима може да рачуна на 63 одсто гласова, а Трамп на 29 одсто.

Подаци америчког бироа за попис становништва из јула 2019. године показују да у САД живи око 60 милиона Латиноамериканаца (18,5 одсто становништва) и око 44 милиона Афроамериканаца (13,4 одсто)

Подаци америчког бироа за попис становништва из јула 2019. године показују да у САД живи око 60 милиона Латиноамериканаца (18,5 одсто становништва) и око 44 милиона Афроамериканаца (13,4 одсто).

На предстојећим изборима Латиноамериканци ће први пут бити друга етничка група по величини у САД, а испред њих су само нехиспано белци.

Савезне државе са највећим процентом афроамеричког становништва су Мисисипи, Луизијана, Џорџија, Мериленд, Јужна Каролина и Алабама, док је Латиноамериканаца највише у Њу Мексику, Тексасу, Калифорнији, Аризони, Невади и Флориди.

Међу њима су и неке од такозваних "колебљивих држава" (свинг стејтс), познатих и као "државе бојна поља", названих тако јер је победник у њима неизвестан, те фактички одлучују исход избора због специфичности америчког изборног система.

Победника избора не одлучује укупан број гласова на нивоу целе земље, него број такозваних електора које кандидати добијају у свакој од 50 савезних држава и у Дистрикту Колумбија. Кандидат који победи у једној савезној држави добија све њене електоре, осим у Мејну и Небраски.

'Колебљиве' Флорида, Мичиген, Северна Каролина, Висконсин и Пенсилванија, а многи у такве убрајају и Аризону, Џорџију, Охајо, Ајову и Минесоту

Иако нема потпуне сагласности о томе које све државе на овогодишњим изборима спадају у "колебљиве", то се извесно може рећи за Флориду, Мичиген, Северну Каролину, Висконсин и Пенсилванију, а многи у такве убрајају и Аризону, Џорџију, Охајо, Ајову и Минесоту.

Флорида, где је латиноамеричка популација бројна, а афроамеричка није занемарљива, биће по обичају једна од кључних држава за исход избора, с обзиром да носи велики број електора, чак 29. Више електора од Флориде имају једино Калифорнија (55) и Тексас (38), док Њујорк има такође 29.

Трампу неопходна Флорида

Трампу је Флорида неопходна за победу, али је важна и Бајдену, рекао је у оквиру програма ФПЦ-а "Виртуелна новинарска тура" потпредседник и директор америчке агенције за истраживање јавног мнења "Квинипијак јуниверзити пол" (Qуиннипиац Университy Полл) Даг Шварц.

"Ако Бајден узме Флориду, може се рећи да је победио на изборима. Трамп је 2016. победио на Флориди са једним процентом разлике и сада му је неопходно да је задржи", казао је Шварц.

Најновије анкете дају различите податке о подршци Трампу и Бајдену на Флориди. Према једнима Бајден има убедљиву предност, а према другима тесну.

Становник насеља Мала Хавана у Мајамију Хулио Нуњес, који је као 13-годишњак дошао на Флориду са Кубе 1961. године и подржава Трампа као противника социјализма, наводи да ће већина латиноамеричких бирача у његовом округу гласати за актуелног шефа државе.

Пошто има пуно припадника мањина који су напустили своје земље бежећи од ужасног стања политике и економије,  у овом округу могуће је да је већина Латиноамериканаца за Трампа

"Пошто има пуно припадника мањина који су напустили своје земље бежећи од ужасног стања политике и економије, мислим да је у овом округу већина Латиноамериканаца за Трампа", рекао је Нуњес у интервјуу урађеном за потребе програма ФПЦ.

Сличан став износи и представник Републиканске странке из Мајамија, Латиноамериканац Армандо Ибара.

"У Мајамију је Републиканска странка латиноамеричка партија. Све више видимо да се Латиноамериканци враћају републиканцима, јер је Демократска странка отишла превише улево", рекао је Ибара.

Он је у интервјуу за програм "Виртуелна новинарска тура" додао да су Латиноамериканци "веома патриотски настројени" и да воле САД јер им је та земља "све дала".

"Када видимо да левица напада историју и симболе ове земље, то нас заиста боли и вређа. Многи Латиноамериканци су увређени оним што левица говори и у све већем броју долазе да волонтирају код нас јер желе да сачувају оно што је ову земљу начинило великом", навео је Ибара.

Ниједан демократа, са изузетком Линдона Џонсона, није победио међу белим бирачима

Ниједан демократа, осим Линдона Џонсона, није победио међу белим бирачима

О значају гласова Афроамериканаца и њиховом утицају на исход избора у оквиру програма ФПЦ говорио је професор политичких наука на вашингтонском Хауард универзитету Лоренцо Морис.

Морис је рекао да значај изласка Афроамериканаца на изборе "објашњава једна проста чињеница".

Године 2012. тадашњи предесдник Обама изгубио би изборе од републиканца Мита Ромнија, и то убедљиво, када би се занемарили гласови Афроамериканаца

"Од краја Другог светског рата ниједан кандидат демократа, са изузетком Линдона Џонсона, није победио на председничким изборима без подршке црних бирача. Другим речима, ниједан демократа, осим Џонсона, није победио међу белим бирачима", казао је Морис.

Навео је да би 2012. године тадашњи предесдник Обама изгубио изборе од републиканца Мита Ромнија, и то убедљиво, када бисмо занемарили гласове Афроамериканаца.

Додао је да је 2012. године излазност Афроамериканаца први пут била већа од укупне, али да је потом нагло пала на изборима 2016. године када је Трамп победио кандидаткињу демократа.

Црни бирачи могу да имају значајан утицај на исход избора

На изборима 1952. и 1956. године 40 одсто црних бирача гласало за републиканског кандидата

Морис је рекао да је на изборима 1952. и 1956. године 40 одсто црних бирача гласало за републиканског кандидата, а потом и председника Двајта Ајзенхауера, а да још од шездесетих година њихова подршка републиканским кандидатима није већа од 10 одсто.

Црни бирачи могу да имају значајан утицај на исход избора, пошто је у неким од кључних држава та популација довољно бројна да може да однесе превагу, као на Флориди, навео је.

"Према недавном истраживању на Флориди, Трамп је знатно испред Бајдена ако изузмете гласове Афроамериканаца", казао је Морис.

Афроамериканци би могли да имају утицај на исход избора у Северној Каролини и Џорџији

Он је указао да би Афроамериканци могли да имају утицај и на исход избора у Северној Каролини и Џорџији.

Трампово одбијање да осуди беле супрематисте (расисте) и друге екстремистичке групе с деснице током прве председничке дебате 29. септембра, могло би да утиче на исход избора, оценио је професор Хауард универзитета.

"То ће утицати на исход, али мање у смислу оријентације, нико (од црних бирача) неће променити позиције, већ би могло да мотивише већи број да изађе на изборе. Ипак, мислим да ће то мотивисати још већи број људи на умереној левици и међу белим бирачима него код Афроамериканаца", навео је Морис.

Све више црнаца који подржавају Трампа

Поводом недавних анкета, које указују да се повећава број црних бирача који подржавају Трампа, он је рекао да су та истраживања лоша.

"Нико не испитује Афроамериканце у великом броју. Ниједно респектабилно истраживање које само видео не указује да би више од 10 одсто црне популације могло да гласа за Трампа", казао је Морис.

Какав ће бити утицај Афроамериканаца, зависи од тога колико ће трка бити тесна

Какав ће бити утицај Афроамериканаца, зависи од тога колико ће трка бити тесна, а у случају победе Бајдена, њихов значај ће бити несумњив, оценио је Морис.

Нема великих промена у популарности две највеће странке у САД

Сарадник Истраживачког центра Пју Бредли Џонс наводи да у последњих 25 година нема нарочите промене кад је реч о популарности две највеће странке у САД, а међу уоченим трендовима је да се повећава број бирача који се не идентификује ни са једном од њих.

"Наши подаци показују да је већи број бирача који се изјашњавају као независни од оних који се сврставају уз једну или другу велику партију. Према најновијим подацима, независних је 34 одсто", рекао је Џонс у оквиру "Виртуелне новинарске туре" ФПЦ.

Раса један од најважнијих фактора у америчкој политици

Он наводи да је раса један од најважнијих фактора у америчкој политици и додаје да је партијска опредељеност у оквиру расних група веома стабилна у претходних 25 година.

"Око половине белих бирача нагиње или се идентификује са Републиканском странком, а око 40 одсто са Демократском. Црни бирачи су убедљиво уз демократе и веома мали број њих каже да су им ближи републиканци, док је хиспано популација негде између, са око 60 одсто присталица демократа и око 30 одсто републиканаца", казао је Џонс.

Иако за Азијске Американце не постоје прецизни подаци, пошто у анкетама учествују само они који говоре енглески и евентуално шпански, међу њима се уочава раст подршке Демократској странци у последњих 25 година, наводи амерички истраживач.

Жене више нагињању Демократској странци

Џонс је рекао и да су жене више склоне идентификацији или нагињању Демократској странци, док мушкарци благо преферирају републиканце.

У последњих 25 година, како је навео, уочено је и велико повећање броја образованих бирача, а њима су ближе демократе.

"Ако узмемо у обзир бираче са факултетском или вишом дипломом, демократе имају предност од 20 одсто у односу на републиканце", додао је Џонс.

Најмање образовано становништво наклоњено је републиканцима

С друге стране, најмање образовано становништво наклоњено је републиканцима.

Међу факултетски образованим мушкарцима у последњих 25 година је забележен раст нагињања или идентификације са Демократском странком, са 38 одсто 1994. године на 48 одсто данас, док је такав раст код факултетски образованих жена знатно израженији, наводи Џонс.

Трамп има чврсту подршку евангелиста, а републиканце подржава и већина белих католика и мормона

Када је у питању религија, Трамп има чврсту подршку евангелиста, а републиканце подржава и већина белих католика и мормона. Демократе имају солидну подршку црних протестаната, хиспано католика, Јевреја, као и бирача који се изјашњавају као верски неопредељени или као атеисти.

Према Џонсовим речима, урбана места су наклоњенија демократама, а руралне области републиканцима.

Иако претходне две године представљају бурно време у америчкој политци, због опозива Трампа у Представничком дому Конгреса САД (после чега га је Сенат ослободио оптужби) и пандемије коронавируса, од јула 2018. до септембра 2020. није забележена готово никаква промена у броју бирача који кажу да се идентфикују или да нагињу ка једној од две велике странке, наводи Џонс.

"Сваки пут када бисмо их питали, 81 одсто и републиканаца и демократа дало нам је исти одговор, док је седам одсто и једних и других у неком тренутку дало другачији одговор. Укупно, имамо 88 одсто оних који остају уз своју странку од почетка до краја (посматраног периода)", казао је Џонс.

Јавност сматра демократе левом странком

Он додаје да је у претходних 25 година дошло до промене и да је јавност почела да сматра демократе левом странком, а републиканце десном, док до 1994. године таква јасна подела није постојала.

Републиканска странка је данас углавном бела партија. Око 90 одсто њених чланова или више од тога су нехиспано белци

На важност демографије за разумевање предстојећих избора у САД указује и професор Розел.

"Републиканска странка је данас углавном бела партија. Око 90 одсто њених чланова или више од тога су нехиспано белци. Код демократа белци чине око 70 одсто", казао је Розел.

Председнички избори биће одржани 3. новембра, али је због пандемије коронавируса велики број Американаца искористио могућност гласања унапред. До уторка је гласало више од 60 милиона људи.

Гласачи се не опредељују директно за Трампа или Бајдена, већ бирају 538 такозваних електора који се састају у децембру (електорски колеџ) да формално изаберу председника.

У свакој држави бира се онолико електора колико она има чланова у Конгресу САД, док Дистрикт Колумбија даје три члана електорског колеџа.

Кандидат који победи у једној савезној држави добија све њене електоре, осим у Мејну и Небраски. Електоре Мејна и Небраске кандидати могу да поделе, зависно од резултата на нивоу дистриката тих држава.

Победник избора је кандидат који добије најмање 270 електора. Ако ни Трамп ни Бајден не освоје 270 електора, председника САД бираће Представнички дом Конгреса САД, што се није догодило од 1824. године.

Таква ситуација могућа је једино ако би и Трамп и Бајден имали по 269 електора, што је теоретски могуће, али готово незамисливо.

(Бета, Н1)

 

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер